O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Agasi: Zastrašujuće je što Novak može još da napreduje
18. Jul 2018. godine
Andre Agasi nije mogao da ne prokomentariše pobedu Novaka Đokovića na Vimbldonu i bio je veoma srećan zbog svog bivšeg pulena.
Čović: 39 miliona, a samo Vujoševiću 600.000 evra?
26. Oktobar 2017. godine
Predsednik Crvene zvezda Nebojša Čović rekao je da je finansijski izveštaj koji se pojavio na društvenim mrežama bajata vest ,koju su pustile – "naše komšije".
Senzacija na startu: Krunićeva izbacila sedmu na svetu!
29. Avgust 2017. godine
Srpska teniserka Aleksandra Krunić savladala je u prvom kolu US Opena Britanku Džoanu Kontu, sedmu igračicu sveta, rezultatom 4:6, 6:3, 6:4,
Sve što treba da znate o novoj Vladi
27. Jun 2017. godine
Beograd -- Nova Vlada imaće 18 ministarstava i tri ministra bez portfelja. Vulin i Đorđević zarotirali mesta. Nova lica: Goran Trivan i Nenad Popović.
Dočekana 21 delegacija, ko sve dolazi na inauguraciju?
23. Jun 2017. godine
Beograd -- Prijem povodom stupanja na dužnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića biće održan od 18.00 u Palati "Srbija" na Novom Beogradu.
Stupa na snagu Zakon o sprečavanju nasilja u porodici
01. Jun 2017. godine
Na snagu stupa novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji treba da spreči nasilje u porodici pre nego što do njega dođe.
Najmlađi srpski roker: Heroji uvek idu napred
31. Maj 2017. godine
Najmlađi roker u regionu Nikola Džoni Ranković (13), koji je svojim talentom i ogromnom energijom osvojio publiku i zadobio poštovanje starijih kolega, uveliko se priprema za još jedan humanitarni koncert, piše pesme, planira veliki broj koncerata tokom leta, ali ne posustaje ni u pripremama za lond...
Avioni sleteli u BG, stigla deca "zarobljena" na Kipru
18. April 2017. godine
Oba aviona koja su otišla na Kipar po trinaestoro dece iz Srbije koja su od nedelje uveče bila zarobljena na aerodromu u Larnaki sletela su u Beograd.
Demonstranti se ogradili od političkih stranaka i dali rok
10. April 2017. godine
"Protest protiv diktature" saopštio je da je "protest nastao kao vid potrebe da se nezadovoljstvo građana čuje" i ogadio se od uticaja političkih stranaka.
GDE SMO 18 GODINA POSLE PETOG OKTOBRA
5. Oktobar 2018. godine
Blic
ANALIZA PUNOLETSTVO DEMOKRATSKIH PROMENA U SRBIJI andriana jankoviĆ Petog oktobra 2000. godine građani Srbije izašli su na ulice i okončali diktatorsku vlast Slobodana Miloševića. Od tada je prošlo 18 godina, a „Blic” je pitao stručnjake: Da li je Srbija zaista punoletna kada se radi o pitanju demokratije? Rušenje Miloševića tema je o kojoj apsolutno ne treba debatovati: njegova vladavina donela nam sankcije, uzaludne ratove, etničko čišćenje, zločine, ubistva, hiperinflaciju, zabranu medija, a naposletku raspad Jugoslavije. Danas, na dan kada Srbija slavi “punoletstvo” demokratije, dr Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka, kaže za „Blic” da peti oktobar nije bio pucanj u prazno - otvorio je neke šanse, ali to što ih nismo iskoristili, to je pitanje naših demokratskih kapaciteta. - Dominantan je stav građana da je peti oktobar bila uglavnom promena vlasti i da nije ostavio neke druge tragove, sem što nas je izvukao iz duboke izolacije i ostavio šansu da se vratimo u svet demokratije. To je nešto što bi se moglo nazvati plusom kada su u pitanju promene nakon 18 godina - smatra Stojiljković. No, sve ostalo, kaže on, pokazalo se kao veliko trošenje energije koje nije dalo odgovarajuće rezultate (gledano očima srpskog stanovništva). - Mi nismo dobili ništa više od redukovane izborne demokratije, dobili smo svojinske promene koje se nisu pokazale uspešne čak ni u ekonomskom aspektu. Imamo veću nezaposlenost, veće društvene nejednakosti, dobili smo situaciju u kojoj je Srbija ostala dominantno partokratija, zemlja u kojoj se o sudbinama ljudi odlučuje u političkim vrhovima, bez obzira ko je na vlasti - objašnjava profesor. (NE)JASNI CILJEVI Iako smo kao društvo ozbiljniji od prosečnog punoletnog tinejdžera, nalazimo se u periodu kada imamo dileme o budućnosti, karijeri životnom putu. Politički rečeno, u proteklih 18 godina urađeno je mnogo, u boljoj smo poziciji nego ijednog dana tokom 90-ih godina, ali, prema mišljenju direktora CESID-a Bojana Klačara, i dalje imamo nedovoljno posložene i nedovoljno jasne ciljeve oko toga šta želimo da postanemo. - Neke od tih stvari su definisane, a to je pre svega odnos prema EU, gde postoji neka vrsta konsenzusa, ali čitav proces ide uz brojne otpore i vrlo često uz neku vrstu konfuzne politike koja još uvek nije uspela čvrsto da definiše svoj osnovni strateški cilj - smatra Klačar. Kada su u pitanju dobre stvari nakon rušenja Miloševića, Srbija ima zacrtan strateški cilj - evropske integracije i saradnja sa EU. - Imamo potpuno međunarodno priznanje, normalizovane odnose i u regionu i sa svim drugim evropskim i svetskim državama, nismo izolovani, ne trpimo nikakve sankcije. Ekonomska situacija, merena po svim mogućim parametrima, danas je mnogo bolja. U prilici smo da 18 godina imamo situaciju u kojoj se vlast dobija i smenjuje na izborima i da imamo, uz sve mane koje se dešavaju, neku vrstu relativno demokratskog i pluralističkog života - objašnjava Klačar. ISTRAJNOST Nedostatak lustracije, ali i problematične privatizacije deo su korpusa loših stvari tokom ovih 18 godina. - Nedovoljan otklon ka svemu onom što je činilo prošlost - pre svega, ka bezbednosnim strukturama koje su i dovele do toga da imamo premijera koji je ubijen 2003. godine, ali i nedovoljno jasan otklon na nivou javnog života, poruka koje šaljemo mlađim ljudima... Čini mi se, takođe, da najveći broj ljudi koji su imali priliku da obavljaju neke najvažnije funkcije nisu bili spremni da neke stvari preseku, a tu je pitanje EU najbolji primer - priča Klačar. Sklonost ka tome da vrlo često donesemo neku stratešku odluku, a onda je na svakih godinu ili dve preispitujemo, Klačar pripisuje nedostatku istrajnosti. - Ako se odluči da je razvojni put Srbije ovo ili ono, onda je potrebno činiti sve da se taj cilj ostvaruje. Čini mi se da se i vrlo često osvrćemo unazad, definišemo cilj, pa ga za nekoliko godina preispitujemo - zaključuje on. VREDNOST A da bismo kao društvo u potpunosti sazreli, potrebno je, pre svega, sprečiti osnovne uzroke problema koji dovode u pitanje demokratiju, kaže sociolog Vladimir Vuletić. - Prva i osnovna stvar: tekovina petog oktobra je do danas nedirnuta - imamo relativno fer i poštene izbore, izborna volja građana se ne dovodi u pitanje, imate glasanje i prebrojavanje glasova koji su fer. Setimo se da je, između ostalog, peti oktobar došao kao reakcija na krađu izbora - kaže Vuletić. Takođe, postojanje brojnih nezavisnih regulatornih tela veliki je korak unapred. Ipak, negativne stvari, smatra Vuletić, vezane su pre svega za realizaciju onoga što je postavljeno kao norma. - Kada je reč o demokratskim normama, tu nemamo mnogo problema, ali kada je reč o poštovanju tih normi i kada je reč o tome kako se biraju oni koji su tu da ih sprovode, dešava se da se u praksi te norme ne poštuju. Drugi problem je nedostatak adekvatnih sankcija za nepoštovanje tih normi - priča sociolog Vuletić. ISTINA Ratko Božović, sociolog i kulturolog, smatra da će uzrastanje i zrenje Srbije potrajati. - Ostaje pitanje hoćemo li ikada postati zreli jer gde nema jasne reči, misli niti jasnog puta ni putokaza... Moramo da se suočimo sa istinom, sa onim šta se dogodilo i šta smo učinili sebi i drugima. Ne možemo bez završene priče ići u novu priču jer ćemo ponoviti istu stvar. A da bismo imali istinu, moramo imati slobodnu javnost, kritičko mišljenje - zaključuje Božović.

Antrfile:

KAD DEMOKRATIJA POSTANE MANJE VAŽNA

Demokratija je kao cilj i vrednost u Srbiji i dalje veoma važna, smatra sociolog Vladimir Vuletić.
- Ipak, plašim se da demokratski deficit, koji je svuda u svetu prisutan, može da dovede u pitanje demokratiju kao vrednost.
Jer kada se ljudi nađu suočeni sa egzistencijalnim pitanjima, sa pitanjima sukoba s drugim zemljama, onda im demokratija postaje manje važna. Opasnost za demokratiju postoji, pogotovo u regionima gde imate međuetničke sukobe i siromaštvo - priča sociolog Vuletić.

ŠTA SMO DOBRO URADILI

􀂃 definisali smo politiku u pravcu EU
􀂃 odnosi u regionu i sa svetom su normalizovani
􀂃 nismo izolovani, nema sankcija
􀂃 ekonomska situacija je bolja
􀂃 nema više izborne krađe

U ČEMU SMO PODBACILI

􀂃 nismo napravili (dovoljno veliki) otklon od prošlosti
􀂃 birali smo lidere koji nisu znali da preseku
􀂃 ne poštujemo demokratske norme
􀂃 ne kažnjavamo one koji te norme ne poštuju
􀂃 fali nam kritičko mišljenje javnosti
Autor: ANDRIANA JANKOVIĆ
Nemci vape za radnicima
05. Oktobar 2018. godine
Zbog ovoga se igra Liga šampiona
03. Oktobar 2018. godine
Arhiva vesti