O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
PRITAJENI IZBORI, SKRIVENA KAMPANJA
19. Mart 2020. godine
NIN
PANDEMIJA MENJA POLITIČKU AGENDU O novom terminu izbora odlučiće se posle ukidanja vanrednog stanja, ali nema baš razloga za uverenje da borba protiv opasne bolesti neće biti zloupotrebljena u političke svrhe – uprkos dogovoru predsednika Srbije i stranaka koje će na izborima učestvovati U teškim vremenima, dobre vesti su dragocene i valja ih istaći: za razliku od velikog broja godina koje su Aleksandru Vučiću bile potrebne da shvati da je pao Berlinski zid, znatno brže, za dvadesetak dana, uspeo je da pređe put od omalovažavanja opasnosti od virusa korona („više ljudi umre od ujeda komarca“) do saopštenja da je „Srbija u ratu“ i uvođenja vanrednog stanja s ciljem da se smanji broj obolelih i „voljenih koje ćemo izgubiti“. Toliki napredak zaslužuje pohvalu – jednako kao i činjenica da je pristao da zaustavi već dobro odmakao izborni proces, iako je u prvoj fazi suočavanja sa realnošću koju ne kontroliše, „dozvoljavao“ samo mogućnost da parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori, koji su bili zakazani za 26. april, budu odloženi za nedelju-dve. Pandemija je, ipak, odlučila drugačije, pa će odluka o novom terminu izbora biti donesena neposredno nakon ukidanja vanrednog stanja – što je, kako smo saznali od Zorana Živkovića, predsednika Nove stranke, dogovoreno na sastanku predsednika Srbije i predstavnika stranaka koje će učestvovati na izborima, održanom neposredno pred štampanje ovog NIN-a. Izbori su, međutim, bili sekundarna tema sastanka, a prioritet je bio dogovor o borbi protiv virusa, bez politizovanja i zloupotreba – koji je postignut. Sve to, međutim, nije otklonilo razloge za brigu koja se ne odnosi samo na očekivane zdravstvene i ekonomske probleme – i to pre svega zbog otvorenog pitanja da li je, shvativši šta se dešava, država odabrala prave mere, na kakav način su one usvojene i kakve bi sve to posledice mogle imati. Nekoliko pravnih stručnjaka ukazalo je da bi Skupština trebalo da se sastane u roku od 48 sati kako bi potvrdila odluku o vanrednom stanju koje je proglasio predsednik države – što, u trenutku odlaska NIN-au štampu nije delovalo da će se desiti, pa je bilo i optužbi za sprovođenje državnog udara. U saopštenju Dosta je bilo navodi se da je predsednik Srbije u nedelju „oduzeo Skupštini Srbije Ustavom definisanu nadležnost odlučivanja o uvođenju vanrednog stanja i praktično izveo državni udar, uz otvoreno saučesništvo premijerke i predsednice Skupštine“. S druge strane, član predsedništva Pokreta Metla 2020 i lider DSS Miloš Jovanović, inače docent na Pravnom fakultetu, pozdravio je odluku o uvođenju vanrednog stanja ocenivši da je ona „racionalna i potpuno opravdana“ - i sve to bez ikakve primedbe na način usvajanja. Istovremeno, nekoliko pravnika (Vida Škero, Vesna Rakić Vodinelić, Rodoljub Šabić, Sofija Mandić) ocenili su da je za ograničavanje kretanja kako bi se širenje virusa onemogućilo, bilo dovoljno uvođenje znatno blaže mere od vanrednog stanja – vanredne situacije, u skladu sa Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa, u kome se među katastrofalnim situacijama na koje se odnosi, izričito navode epidemije i pandemije zaraznih bolesti. Po tom zakonu, objasnila je Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union, u penziji, bilo je moguće, osim policije, angažovati i vojsku - pa zato otpada verzija da je vanredno stanje, koje dozvoljava derogiranje pojedinih ljudskih prava, odabrano kako bi se mogle angažovati te snage. Pre će biti da se za tako radikalnom merom poseglo kako bi bile stvorene pravne mogućnosti za odlaganje izbora – što bi, možda, moglo biti prihvatljivo da nam je ceo potez tako i obrazložen – ali se to nije desilo. Odatle i sumnje, koje je, recimo, citirana profesorka izrazila kroz podsećanje da „imamo istoriju opravdane bojazni od toga da situacija vanrednog stanja može biti iskorišćena i za ono za šta nije namenjena“. Već su stigli i nagoveštaji šta bi se moglo desiti: najpre je Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu bezbednosti i poslanik na listi SNS u Skupštini, na TV Pinku u nedelju govorio o gašenju društvenih mreža i kontroli vesti u vanrednom stanju, kao mogućim „neophodnim merama da se prevaziđe ovaj problem“, da bi u utorak Nebojša Krstić, „marketinški stručnjak“ koji se ističe zastupanjem stavova od interesa za aktuelnu vlast, otišao dalje i u kolumni u Blicu otvoreno zatražio ukidanje društvenih mreža Tviter, Fejsbuk i Jutjub za vreme trajanja vanrednog stanja, kako bi se „suzbila epidemija širenja panike i sprečili njeni potencijalno smrtonosni efekti“. Podsećajući da je u akciji „Sablja“ nakon ubistva premijera Zorana Đinđića privedeno 11.000 ljudi, Krstić je ocenio da bi sada bilo dovoljno privesti desetostruko manje i predložio da se akcija zove „Dezinfekcija i deratizacija“. U akciju zastrašivanja javnosti uključio se i ekstremno desničarski pokret Levijatan, koji je saopštio da se „na poziv države stavlja na raspolaganje u punom kapacitetu MUP-u, Ministarstvu odbrane i drugim relevantnim organima javne vlasti“ ističući da će se, između ostalog, „baviti kontrolom mreža u smislu prevencije širenja panike i lažnih vesti“. I nakon demantija MUP-a, Levijatan je ostao pri tvrdnji da ima „vruću telefonsku liniju“ sa policijom za obaveštavanje policije o širenju panike na društvenim mrežama. U utorak, kad je NIN odlazio u štampu, nije bilo zvanične reakcije na ideju o kontroli ili ukidanju društvenih mreža, ali nije bilo ni nagoveštaja prestanka važnosti tvrdnje državnog sekretara u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandra Gajovića date Cenzolovki, da Vlada u okviru mera tokom vanrednog stanja nije predvidela posebne mere koje se odnose na medije, niti na njihovo izveštavanje. Živela je, zato, i dalje nada da drastičnih mera i daljeg ugrožavanja medijskih sloboda neće biti. I da ideje o ukidanju društvenih mreža imaju funkciju na koju je, u tekstu o vanrednom stanju na Peščaniku, ukazala Sofija Mandić: „Kako se strah od partije i partijski povezane egzistencije za samo nekoliko dana transformisao u strah za sopstveno zdravlje i život, režim je morao da nađe način da uspostavi ponovnu kontrolu nad strahom.“ A još jedan strah, u delu javnosti, izazvao je Vučićev nastup u kome je ocenio da je evropska solidarnost samo „bajka na papiru“ te da je jedina zemlja na koju Srbija može da računa – Kina. To, još uvek, nije dovoljno za ocenu o odustajanju od evropskog kursa, ali jeste dovelo do postavljanja pitanja da li je Vučić naišao na evropsko neodobravanje odluke o vanrednom stanju, pa je zato ljut? Srbija je, kako nam je objasnila ambasadorka Branka Latinović, kao članica Ujedinjenih nacija, EOBS-a i Saveta Evrope, dužna da, u skladu sa važećim dokumentima, obavesti te organizacije o razlozima uvođenja vanrednog stanja, planiranim merama i dužini trajanja – i tu svoju obavezu je do sada ispunjavala. Ali, nikakve „dozvole“ tih organizacija nisu predviđene, a stvar je svake države da proceni koje su mere optimalne za koju situaciju. A da li je, eventualno, bilo nekih neformalnih neslaganja sa planom srpske vlasti? To, verovatno, nikad nećemo saznati. Nešto drugo što ne bi smelo da se desi, već smo saznali: sudeći po scenama koje smo videli već u prvim danima vanrednog stanja, naprednjaci su i te kako spremni da i ovako tešku situaciju koriste u cilju političke kampanje – iako je sam Vučić, i pre dogovora sa drugim učesnicima izbora, pozivao da se epidemija ne zloupotrebljava u političke, a naročito ne upartijske svrhe. Uz stranačka obeležja, opremljeni maskama i gumenim rukavicama, kojih za obične građane nema u dovoljnoj meri, aktivisti SNS razmileli su se po kućama u kampanji „pomoći starijim sugrađanima“, a već prvog dana imali su i spot u kome to dokumentuju. Ima onih koji veruju da je reč o reakciji na pad rejtinga izazvan neozbiljnom reakcijom na veliku zdravstvenu krizu, ali nikakvih dokaza za te tvrdnje nema.

Antrfile:

Autor: VERA DIDANOVIĆ
Arhiva vesti