O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
DAJUĆI MASOVNO KRV NAVIJAČI ZVEZDE OBORILI REKORD
27. Avgust 2019. godine
Politika
Oko 1.500 ljubitelja fudbalskog kluba odazvalo se'apelu za doniranje dragocene tečnosti, pa je to do sada najveća količina krvi prikupljena u jednom danu otkako postoji Institut za transfuziju. - Koje dobrobiti za zdravlje imaju davaoci Leto je redovno period kada transfuziolozi apeluju na davaoce krvi da misle na one kojima će dragocena tečnost spasiti život. Da li zbog ljubavi prema fudbalu i svom klubu, besplatne karte za današnju utakmicu sa FK Jang bojs ili nečeg petog, tek - proteklog vikenda navijači i ljubitelji Fudbalskog kluba Crvena zvezda oborili su svoj rekord, koji su postigli pre dve godine i 17. sedamnaestoj akciji davanja krvi održanoj na Stadionu „Rajko Mitić" odazvalo se više od 1.500 ljudi, a krv je dalo njih 1.418. Lane je prikupljeno 1.226 jedinica dragocene tečnosti. Prvog dana prikupljene su 694, a drugog rekordne 724 jedinice krvi, što je do sada najveća količina dragocene tečnosti prikupljena u jednom danu otkako postoji Institut za transfuziju krvi Srbije. Zahvaljujući ovoj akciji rezerve krvi u Institutu su popunjene i bez sumnje svi pacijenti će u narednom periodu biti na vreme i bez odlaganja zbrinuti. Humani čin dobrovoljnih davalaca spasiće mnoge živote, a trebalo bi imati na umu da će i oni koji su krv dali imati neke pogodnosti, poput dva dana plaćenog odsustva sa posla, uključujući i dan davanja krvi. Uz overenu zdravstvenu knjižicu i uput davaoci posle ne plaćajuni participaciju na stacionarno lečenje i rehabilitaciju i pregled kod izabranog lekara, laboratorijske usluge, snimanje na rendgenu, ultrazvučnom aparatu, skeneru i magnetnoj rezonanci, kućno lečenje po danu... Osim toga, davanje krvi je dobro za zdravlje davaoca, iako mnogi o tome često pitaju lekare, pre svega da li je davanje krvi korisno ili štetno, da li se može dobiti neka zarazna bolest, koliko taj čin može da stvori naviku, za koje vreme se nadoknadi darovana krv, da li je postupak bolan, šta se dešava u organizmu posle toga... Prim. dr Nataša Vavić, specijalista transfuziolog Instituta za transfuziju krvi Srbije, ističe da davanje krvi nije štetno za davaoca jer ne bi imalo smisla da se zdravoj osobi ugrozi zdravlje kako bi se pomoglo bolesnoj. Besmislena je i pomisao da se pri davanju krvi davalac može zaraziti jer se koristi sterilan set za jednokratnu upotrebu. - Smatra se, čak, da je davanje krvi dobro za samog davaoca. Svaka zdrava osoba ima rezervu krvi koja nije neophodna za normalno funkcionisanje, rad, učenje i druge aktivnosti, pa davanjem dela rezerve ove tečnosti neće ugroziti zdravlje niti umanjiti sposobnost za normalne životne aktivnosti - ističe dr Vavić. Postupak davanja krvi traje do 10 minuta, a sa lekarskim pregledom, evidencijama i takozvanim zahvalnim obrokom oko 30 minuta. Data krv zapreminski se nadoknadi za 10 do 15 minuta, leukociti do šest sati nakon davanja, plazma za 48 sati, trombociti za tri do pet dana, eritrociti za četiri nedelje, a sadržaj gvožđa za osam nedelja. - Davanje krvi podstiče osećaj zadovoljstva i lučenje endorfina, takozvanih hormona sreće, koji neosporno popravljaju raspoloženje. Neke studije su pokazale da se depresija manje javlja kod davalaca krvi. Takođe je dokazano da davaoci krvi lakše podnose zadesan gubitak krvi, na primer u saobraćajnim nesrećama, jer se njihov organizam već susretao sa situacijom akutnog gubitka 450 militara krvi pri davanju dragocene tečnosti - kaže dr Vavić. Dokazano je da se infarkt miokarda manje javlja kod davalaca krvi muškog pola, u odnosu na one koji ne daju krv. Poznata je činjenica da žene u svom generativnom dobu manje obolevaju od infarkta srca jer su hormonski zaštićene, ali da se ulaskom u menopauzu ta učestalost izjednačava sa muškim polom, tako da je preporučljivo da tada povremeno daju krv kao dobrovoljni davaoci, ako im zdravstveno stanje to dozvoljava. - Iz nekih stručnih radova saznajemo i da je smanjena učestalost pojave maligaih bolesti kod davalaca krvi u odnosu na one koji to nisu. Bez obzira na pomenute koristi za davaoca, važno je znati da davanje krvi ne treba da bude odraz samo želje da se pomogae drugima, već i odraz svesti o mogućim rizicima primene date krvi. Osoba koja želi da davanjem krvi pomogne drugima mora biti sigurna da ovim činom neće ugroziti onoga kome želi da pomogae. Ova sigurnost se postiže edukacijom i samoisključivanjem u slučaju postojanja rizičnog ponašanja i iskrenim odgovorima na pitanja pri lekarskom pregledu - zaključila je dr Vavić.

Antrfile:

Obostrano korisno

Beograđanka Simonida Dević, iako pripada mlađoj generaciji, do sada je deset puta davala krv i vrlo je aktivna na društvenim mrežama gde poznanicima i onima koji strepe od davanja krvi pokušava da objasni da je davanje krvi dvostruko korisno: za onoga kome je dragocena tečnost neophodna, kao i onome koje daje. - Uvek dok dajem krv iskoristim priliku da nešto pitam tehničare i lekare i zato sada znam da se svaki uzorak analizira i donator upozorava ako nešto nije u redu. Dakle, umesto da čekate red pred laboratorijom, ovako prečicom saznate da je sve u redu, jer je redovno doniranje krvi kao redovan laboratorijski pregled. Davanjem krvi reguliše se i gustina krvi, nivo gvožđa u njoj, otklanja rizik visokog pritiska - prenosi laički Simonida Dević ono što je saznala od transfuziologa. R. D.
Autor: DANIJELA DAVIDOV KESAR
Arhiva vesti