O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
ORBAN: DA SAM SRBIN, BILO BI MI DRAGO ZBOG TROČANJIJA
13. Septembar 2019. godine
Politika
MOĆ VIŠEGRADA I NEMOĆ BRISELA Predlog novoimenovane predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da bivši mađarski ministar pravde Laslo Tročanji postane komesar EU za proširenje krunski je dokaz da moć Višegradske četvorke jača i da Brisel ozbiljno računa na članstvo Srbije. Ukoliko poslanici Evropskog parlamenta izglasaju Tročanjija, to bi moglo da predstavlja veliki uspeh mađarskog premijera Viktora Orbana, koji se zalaže za bržu integraciju država zapadnog Balkana, što bi inače dodatno ojačalo poziciju Višegradske grupe. A Orban kaže da bi mu, da je on Srbin, bilo drago što je predložen Tročanji. Istakao je da će, ako uspeju da reše pitanje integracije Srbije u EU, biti ubrzan proces integracije celog regiona zapadnog Balkana. „To je najveća zemlja, imaju veliku vojsku, ekonomiju i populaciju. Ako uspemo da nađemo rešenje za integraciju Srbije, proces integracije celog regiona biće ubrzan jer je ključ za otvaranje ovih vrata Srbija", zaključio je Orban. MOĆ VIŠEGRADA I NEMOĆ BRISELA Orban: Da sam Srbin, bilo bi mi drago zbog Tročanjija Sa prve strane Orban je podsetio da je Mađarska predsedavala EU u vreme kada se završavao proces integracije Hrvatske uniji i kada su se rešavala važna pitanja s čime se, kako je naveo, njegova zemlja dobro izborila. Orban je, stoga, rekao da je Mađarska zemlja koja ima iskustva s evrointegracijama. „Znamo šta je Srbija bila i šta može da postane. Ako postoji pozitivna vizija Srbije, to je mađarska vizija", rekao je Orban, dodajući da su Mađari nekada želeli da žive u zemlji gde je kvalitet života bio kao u bivšoj Jugoslaviji. O ubrzanom procesu priključenja regiona juče je govorio i ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak, koji je u Mostaru rekao da EU nema luksuz da čeka narednih pet godina na proširenje članstva zemalja zapadnog Balkana. Češki premijer Andrej Babiš na jučerašnjem sastanku Višegradske grupe sa zemljama zapadnog Balkana u Pragu rekao je da bi bilo idealno da se Srbija i Crna Gora pridruže evropskoj porodici pre završetka 2027. godine. Bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović kaže za „Politiku" da pada moć Brisela i da raste značaj Višegradske grupe, što ide u prilog Srbiji. Dodaje da EU ima ozbiljan problem s bregzitom, migrantskom krizom i restriktivnom fiskalnom politikom, što vešto koriste diplomate iz Višegradske grupe, koja sve više dobija značaj unutar EU. „Mislim da je njeno postojanje vrlo konstruktivno za EU jer su oni njen deo, ali to ne shvataju kao automatsko odricanje od suvereniteta i od vođenja samostalne državne politike. Oni se otvoreno suprotstavljaju briselskoj birokratiji koja traži da sve članice moraJu da se na isti način ponašaju. Ta četvorka je faktor nade za EU. Nisu toliko moćni kao neke zemlje Zapadne Evrope, kao što su Nemačka, Francuska i Italija, ali se njihov glas sve više poštuje", kaže Jovanović. Nemanja Starović iz Centra za društvenu stabilnost za naš list kaže da značaj Višegradske četvorke unutar političkog sistema EU rasge prethodnih nekoliko godina, što je posledica snažnog ekonomskog uzleta država iz ove grupacije. „Države Višegradske četvorke snažno podržavaju pridruživanje Srbije EU i u tom smislu za nas predstavljaju onu Evropu koja nam je najbliža, a saradnja s tom grupacijom je za Srbiju prilika da načini političku iskorak izvan okvira tzv. zapadnog Balkana, koji nam postaje isuviše tesan. Da Budimpešta predstavlja za nas kapiju Evrope, jer Zagreb to definitivno ne može biti, biva sve jasnije svakoga dana, a bliske političke veze Srbije i Mađarske sledi i živa saradnja u oblasti investicija i razvoja infrastrukture. Zato bi i mogući izbor Lasla Tročanjija za komesara za proširenje za nas predstavljao retko dobru vest", kaže Starović. Kada je reč o jednom od ključnih pitanja za Srbiju, a to je KiM, Višegradska četvorka nema usaglašen stav, budući da Bratislava nije priznala jednostranu proglašenu nezavisnost naše južne pokrajine, dok su preostale tri vlade to učinile. Starović primećuje da ni Prag nije uspostavio diplomatske odnose s Prištinom, a po rečima češkog predsednika Zemana, u pogledu toga izvesno neće biti promena do kraja njegovog mandata. Varšava, na iznenađenje mnogih s političkog zapada, nije podržala članstvo takozvanog Kosova u Unesku 2015, dok je Mađarska pružila aktivnu podršku Srbiji u sprečavanja članstva Prištine u važnoj Evropskoj energetskoj zajednici. Imajući sve to u vidu, jasno je da ni one države Višegradske grupe koje su priznale takozvano Kosovo ne predstavljaju snažne sponzore njihove nezavisnrsti. Štaviše, spadaju u zagovornike kompromisnog rešenja do kojeg bi Beograd i Priština došli dijalogom. Predsednik Miloš Zeman je u Beogradu rekao da voli Srbiju, ali ne i Kosovo, i da će za mesec dana na ras pravi o ustavnim pitanjima pokre nuti pitanje povlačenje priznanja Kosova. Kaže da će na sastanku sa češkim premijerom i predsednicima oba doma parlamenta kao argument za povlačenje priznanja Kosova izneti da su aktuelni kosovski zvaničnici pod krivičnom istragom Haškog tribunala zbog ratnih zločina. Dodao je da ne bi tražio povlačenje priznanja ako bi u Prištini na vlast došle demokratske stranke neopterećene prošlošću, ali da je isuviše veliki optimista onaj ko misli da će se to dogoditi. Zeman je naveo da za pokušaj da izdejstvuje povlačenje priznanja Kosova ima dva argumenta. Prvi je taj da je Poslanički dom češkog parlamenta svojevremeno usvojio rezoluciju u kojoj poziva češku vladu da ne priznaje Kosovo, a vlada premijera Mireka Topolaneka u maju 2008. to nije poštovala. Druti argument je to što se Haški tribunal bavi i zločinima izvršenim na kosovskoj teritoriji. Iako nije saglasan sa Zemanom, aktuelni premijer Češke Andrej Babiš nije u startu odbio razgovor na ovu temu i rekao je juče da je spreman da debatuje s predsednikom države i drugim rukovodiocima o eventualnom odustajanju Češke od priznanja Kosova. Dodaje ipak da ne vidi razlog za povlačenje priznanja. Babiš je rekao i da izjava i mišljenje Zemana nisu ništa novo, napominjući da on to priča od 2013. godine. Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, koja je juče boravila u Pragu, kaže da joj je Babiš kazao da je Zemanova izjava bila jako zapažena u Češkoj i da je izazvala dosta rasprave i diskusije. Komentarišući izjavu češkog predsednika da će pokrenuti diskusiju o tome da ta zemlja povuče priznanje nezavisnosti takozvanog Kosova, Brnabićeva je podsetila upravo da češki parlament nije diskutovao o tome, kao i da je odluku donela vlada u tehničkom mandatu, što je, dodaje, neuobičajeno. Ona je zahvalila Zemanu jer je, kaže, makar otvorio tu debatu. „Postoje neke stvari koje, moram da priznam, meni nisu jasne, ali opet to pokazuje i kakva smo zemlja bili 2008. godine, kada je Kosovo samoproglasilo nezavisnost. Da sam tada bila predsednik vlade, prva stvar bi bila da partnere i prijatelje u Češkoj zamolim da ne donose tako važne odluke u tehničkom mandatu", rekla je Ana Brnabić i dodala da je debata o povlačenju priznanja takozvanog Kosova interna stvar Češke i napomenula da je ta zemlja dobar partner Srbiji. Ono što je izvesno je da su izjave predsednika Zemana toliko naljutile predstavnike privremenih kosovskih institucija da su demonstrativno odbili da prisustvuju jučerašnjem sastanku Višegradske grupe sa zemljama zapadnog Balkana u Pragu. Češki premijer Andrej Babiš kaže da mu je Haradinaj napisao da nije došao zbog političke situacije, kao i da je u češkoj prestonici bio prisutan kosovski otpravnik poslova. Ministar trgovine Rasim LJajić izjavio je juče da ne treba da širimo optimizam da će izjave Zemana o Kosovu dramatično uticati na druge članice EU, ali da je to pokazatelj da ni u samoj Češkoj nema saglasnosti o tom pitanju. „Nemamo iluziju da će veći broj zemalja EU ili SAD povući svoj stav o priznanju, ali Jeste Jedna velika promena sama činjenica da su defakto priznali da status nije rešen", rekao je LJajić za RTS. Osim podeljenih mišljenja o pitanju KiM, nije tajna da u Višegradskoj grupi postoji još jedan jaz, i to kada je reč o važnom globalnom spoljnopolitičkom pitanju - odnosu prema Rusiji. Poljska u ovoj zemlji vidi opasnost i striktno se zalaže za nove sankcije i prekidanje privredne saradnje s Moskvom, pre svega na energetskom planu. Za razliku od Poljske Slovačka i pre svega Mađarska vode vrlo prijateljsku politiku prema Rusiji. S predsednikom Rusije Vladimirom Putin se često viđa Viktor Orban, što u takvom obimu ne čini nijedan drugi premijer neke vlade u EU.

Antrfile:

Vučić: Iskreni prijatelji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ne misli da je realno da Češka povuče priznanje nezavisnosti Kosova. Komentarišući najavu Miloša Zemana, Vučić je kazao da su Česi „iskreni prijatelji" Srbije, ali da države, posebno one koje su, kako je naveo, „u jednom bloku", ne menjaju često svoje odluke. „Mi bismo to voleli, ali ne mislim da je to realno i jednostavno. Hvala našim češkim prijateljima, hvala beskrajno Zemanu, hvala Babišu, ali da ne pravimo od njega neprijatelja ako ne bude odluke koju bismo mi voleli", rekao je predsednik Srbije.


Zeman i Gojkovićeva istakli značaj parlamentarne saradnje
Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković sastala se juče s predsednikom Češke Republike Milošem Zemanom, koji je boravio u zvaničnoj poseti Srbiji. Na sastanku je istaknuto da su bilateralni odnosi tradicionalno prijateljski, kao i da Srbija i Češka razvijaju dobru i intenzivnu saradnju na svim nivoima, te da postoje brojne mogućnosti saradnje u oblasti ekonomije, saobraćajne infrastrukture, namenske industrije, unutrašnjih poslova, kulture. Gojkovićeva i Zeman su naglasili značaj parlamentarne saradnje za razvoj ukupnih odnosa Srbije i Češke i založili se za intenzivniju saradnju na parlamentarnom nivou, saopštila je Narodna skupština.

Česi uhapšeni na KiM: Nosili smo humanitarnu pomoć, a ne baklje
Češki državljani, koji su prošle nedelje uhapšeni u Prištini, tvrde da nisu huligani i da su lažno optuženi. Prištinski mediji prenel i su da je osam čeških navijača uhapšeno jer su na utakmici između Češke i takozvanog Kosova nameravali da puste dron sa natpisom „Kosovo je Srbija", što policija nije potvrdila. To je negirala i češka humanitarna organizacija „Evropski front solidarnosti", čiji su članovi uhapšeni. „Nismo navijači, i niko od nas nije planirao da poseti fudbalsku utakmicu između Češke i Kosova u Prištini. Dron, koji je bio kod nasje bio suviše mali i zastareo da bi mogao da nosi zastavu ili transparent. Nosili smo ga da bismo snimali iz ptičje perspektive manastire i prirodu, snimke smo hteli da iskoristimo u našoj reportaži. Nismo imali nikakve baklje, pirotehniku, niti slične stvari", naveli su iz pomenute organizacije, prenosi Kossev.

Češko ministarstvo inostranih poslova: Priznali smo Kosovo nepovratno
Prag - Ministarstvo spoljnih poslova Češke saopštilo je da je ta zemlja priznala Kosovo „u potpunosti i nepovratno" i navelo da se nikada dosada nije desilo da Češka povuče neko priznanje.
Češko ministarstvo je to saopštilo na svom sajtu povodom najave predsednika te zemlje Miloša Zemana da će pokušati da vidi da li je moguće povlačenje priznanja Kosova.
Ministarstvo navodi da je Vlada Češke, Rezolucijom br. 635 od 21. maja 2008. godine, priznala Kosovo i pristala na uspostavljanje diplomatskih odnosa. „Bilo je to de jure priznanje, tj. potpuno i konačno priznanje države u smislu međunarodnog prava. Češka nije opozvala priznanje bilo koje države u svojoj praksi", navodi se u saopštenju, prenosi Tanjug.
U saopštenju se podseća na ugovore koje su potpisale dve strane i navodi da „Češka ima jasan interes da održi međunarodne ugovore sa Republi kom Kosovo, uključujući obaveze koje proizilaze iz njih za obe strane".
Autor: DEJAN SPALOVIĆ
Japan ima novog cara
22. Oktobar 2019. godine
Arhiva vesti