O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
SVETA TEREZIJA AVILSKA KAO INSPIRACIJA
14. Maj 2019. godine
Danas
Izložba 14 španskih umetnika „Oblici duše“ u galeriji Instituta Servantes u Beogradu Beograd - Kustoskinju izložbe „Oblici duše“ Susanu Blas zatekli smo kako užurbano raspakuje i postavlja eksponate pred otvaranje postavke u galeriji beogradskog Instituta Servantes kako bi ovdašnjoj publici predstavila radove 14 umetnika koji su od nje dobili zadatak da svako na svoj način, kroz umetničku formu kojom se bavi, protumači neku od misli čuvene španske svetice, mističarke i vizionarke Terezije Avilske, koja se na sebi svojstven način posvetila duhovnosti pre pet stoleća. Umetnici su kroz svoje radove, vodeći dijalog sa beleškama Terezije Avilske, pokušali da odgovore na pitanje svih pitanja: šta se dešava sa dušom? To su uradili kroz slike, skulpture, instalacije. - Hteli smo da na drugačiji način pristupimo ličnosti Terezije Avilske. Moglo bi se reći da je Terezija bila otelotvorenje telesnosti. Približavanje duhovnosti doživljavala je čulno, duhovnost je proživljavala preko svog tela. Umetnici čije radove možete da vidite stari su od 35 do 45 godina. Terezijina pisma i beleške su vizuelni, puni su mističnih slika i doživljaja. Ona je nastojala da se kroz duhovnost u svakodnevnom životu sjedini sa Bogom. Umetnici su kroz svoja dela izneli svoje viđenje i doživljaj duhovne stvarnosti - kaže Susana Blas za Danas. Postavka je podeljena na tri celine: „Svakidašnja duhovnost - upravo to“, „Snovi, snoviđenja i uobrazilje“ i „Postupak i ritual“. Zanimljiva je činjenica da je ova postavka proširena u odnosu na originalnu izložbu otvorenu 2015. u Saragosi. Sastoji se od nekoliko različitih nivoa koji se bave ulogom duše u svakodnevnom životu, njenim prelaznim oblicima, vezom između duhovnosti i religioznosti, različitim kulturološkim uticajima na poimanje i predstavljanje duše. Tako jedan od izloženih radova Huana Samore predstavlja minijaturne skulpture ljudi pred kojima će, tokom celog trajanja izložbe, rasti biljke kao plod njihove ljubavi ili pak nemogućnosti da istu sačuvaju. Druga skulptura Marine Vargas po imenu „Majka koja je umrla“ poigrava se sa čuvenim Mikelanđelovim radom „Pieta“ i stavlja preminulu Bogorodicu u Isusove ruke, dok dela Paule Noje pokušavaju da otkriju na koji način se naša duša ostvaruje kroz naše snove i šta pokušava da nam poruči. Među umetnicima ima onih koji su verujući, ali i onih koji to nisu. - Treba razgraničiti nekoliko stvari. Zaostavština Svete Terezije bila je samo povod da stvaraoci progovore o duhovnosti. Ne treba poistovećivati duhovnost sa religioznošću. Da bi neko bio duhovna osoba ne mora obavezno da se prikloni nekom sistemu verovanja, dovoljno je da veruje u svoju intuitivnu spoznaju koja nema veze sa racionalnim. Na ovoj postavci videćete radove umetnika koji su i duhovni i religiozni, ali i onih koji se oslanjaju na duhovnost bez verske komponente. Santijago Lara je u obimnom prelepo dizajniranom katalogu izložbe na španskom jeziku zapisao svoje iskustvo susreta sa sveticom iz Avile: „Reč je o mentalnim, psihološkim pejzažima u kojima mešam dva sveta: natprirodno i izmišljeno. To su scenografije koje mogu da prizovu sećanja na sukobljeni svet, zapravo slikoviti prostori koji opisuju čistilište sećanja. Zato ponekad radije odobravam silazak u pakao nego mitologiju. Nije mi namera da scene prožmem dramatizmom, nego da se poigravam s humorom i tajanstvenošću radi kreiranja sažetih naracija ispunjenih talogom prečišćenim od kolektivnog sećanja, koristeći elemente savremenosti kako bi vizuelne metafore u različitim naracijama na istoj pozornici bile iskazane na jedinstven način“, navodi Lara. Izložba se može videti do 20. juna, a ulaz je slobodan

Antrfile:

Umetnici

Na ovoj postavci mogu se videti radovi umetnika: Ćeću Alave, Marije Bueno, Soledad Kordoba, Antonija F. Elvira, Santijaga Lara, Mireje Martin Larumbe, Viki Mendis, Mapi Rivere, Hose Luisa Sersa, Paule Noja, Jolande Tabanera, SUSO33, Marine Vargas i Huana Samore.
Autor: VLADIMIR MATKOVIĆ
Arhiva vesti