|
|
|
FISKALNI SAVET: DRŽAVA DA ULAŽE U INFRASTRUKTURU 4. Oktobar 2019. godine
DanasOštre kritike na račun trošenja javnih sredstava na plate umesto na investicije
Beograd - Kako rasporediti 45 milijardi dinara koliko se očekuje da bude viška u budžetu Srbije u 2020. godini je pitanje o kome će u narednih nekoliko dana raspravljati Vlada Srbije i Međunarodni monetarni fond, ali i od koga će u dobroj meri zavisiti ekonomska politika sledeće godine. Fiskalni savet je predstavljajući strateške preporuke za budžet i fiskalnu politiku u 2020. godini izneo predloge šta uraditi sa tim novcem, ali i kritike na najavljene mere Vlade. To se pre svega odnosi na povećanje plata u javnom sektoru koje će biti usvojeno u novembru, ali će se u 2019. odnositi samo na decembarske plate. Međutim, pravi efekat povećanja plata od 9,6 odsto u proseku osetiće se naredne godine kada će biti isplaćeno 12 tako uvećanih plata. Na taj način država je već unapred potrošila 14 milijardi dinara ili trećinu raspoloživog fiskalnog prostora, rekao je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, na jučerašnjem predstavljanju preporuka Saveta. „Fiskalni savet predlaže rast plata, ali od 5,5 odsto koliko se procenjuje da će biti nominalni rast BDP-a. Rast prosečne zarade u državnom sektoru će tako biti skoro duplo veći od rasta BDP-a, što je ekonomski neodgovorno. Uvođenjem švajcarskog modela koje je najavljeno penzije će biti povećane od pet do 5,5 odsto što je u skladu sa mogućnostima privrede. Zašto onda ovoliki rast plata u javnom sektoru. S obzirom da se ovo događa već drugu godinu za redom to već postaje sistem“, rekao je Petrović upozoravajući da se na ovaj način može podriti stabilnost javnih finansija, kao i da je to u suprotnosti sa stavom vlade iskazanom u Fiskalnoj strategiji koja je doneta pre svega dva meseca.
Predlog Fiskalnog saveta je da se višak u budžetu u potpunosti iskoristi za podsticanje rasta što je najveći ekonomski problem Srbije.
Kao najbolju poresku meru za podsticanje rasta Fiskalni savet vidi smanjenje opterećenja na rad. Tako oni predlažu da se nameti smanje sa 62 na 60 odsto (u odnosu na prosečnu neto platu) i to tako što bi se povećao neoporezivi deo zarade sa 15.300 na 25.000 dinara. Ova mera bi posebno rasteretila najniže plate, odnosno smanjila poreze i doprinose na minimalnu zaradu sa 58 na 53 odsto. U Fiskalnom savetu ističu i da je to važno za privredu s obzirom na veliko povećanje minimalne zarade od 11 odsto za sledeću godinu. Da podsetimo, ministar finansija Siniša Mali najavio je da smanjenje opterećenja plata sa 62 na 61 odsto i to tako što će biti povećan neoporezivi deo plate na 16.300 dinara i smanjen doprinos za PIO na teret poslodavca u iznosu 0,25 odsto.
Na rashodnoj strani budžeta, u Fiskalnom savetu kao najbolju meru vide ulaganja u infrastrukturu.
„U javnosti se stvara utisak kako je svejedno sa stanovišta rasta da li će se uložiti u plate ili u investicije. To nije tačno. Efekat dinara uloženog u infrastrukturu je daleko veći od dinara potrošenog na rast plata i penzija, za koje neke studije nalaze da uopšte i nemaju multiplikativni efekat na privredu“, objašnjava Petrović dodajući da su pored efekata na privrednu aktivnost, investicije u komunalnu i saobraćajnu infrastrukturu kao i u zaštitu životne sredine preka potreba društva. Za ove predloge u Savetu nalaze argument u niskom privrednom rastu ove godine koji procenjuju na 3,1-3,2 odsto, ali i svega tri odsto u 2020. godini. Od 2010. do sredine 2019. kumulativni rast Srbije iznosio je 19 odsto, a prosek zemalja CIE 34 odsto. Osim toga Srbija se već stabilizovala duži niz godina na privrednom rastu od tri do 3,5 odsto i u Savetu ne vide osnov za neko ubrzanje rasta BDP-a u 2020. godini, posebno zbog ekonomskog usporavanja u evrozoni.
Antrfile:
Autor: M. OBRADOVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
