6. Novembar 2019. godine
Politika

Ukoliko bi se svi opozicionari udružili sa strankama koje su trenutno deo vlasti, vlada Ane Brnabić bila bi srušena bez ikakvih problema, jer naprednjaci imaju samo 92 svoja poslanika

Mi na izbore izlazimo sa željom da ostvarimo apsolutnu većinu, to je 126 poslanika, sve drugo je za nas neuspeh, rekao je lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić posle sednice njenog predsedništva. Ovom izjavom poručio je koalicionim partnerima koji su u parlament ušli na njegovoj izbornoj listi da, ako i sada tako žele na izbore, ne mogu da računaju na darežljivost što se tiče mandata.

Ova poruka ne bi trebalo da bude iznenađenje za koalicione partnere budući da je Vučić na poslednjoj sednici Epavnog odbora SNSa rekao da je „SNS uvek bio veoma darežljiv i da je poštovao koalicione partnere, ali koliko god ih poštovali, na kraju krajeva - oni koji se bore su malobrojni iz SNSa".

Predsednik meri snagu koalicionih partnera

Sa prve strane

Vučić je istakao: „Ove druge ni mikroskopom ne mogu da nađem. Sarađivaćemo i dalje sa koalicionim partnerima, ali tačno ćemo izmeriti snagu SNSa i snagu drugih". Dakle, izjavom da želi 126 mandata za naprednjake samo je potvrdio da je mislio veoma ozbiljno kad je kazao da će pažljivo meriti kad bude sastavljao izbornu listu.

Iskustvo u protekle četiri godine očito je Vučića uverilo da matematika, koja ga, kako je često umeo da kaže, uopšte ne zanima, ume i te kako da bude važna. Jer, na primer, ukoliko bi se svi opozicionari udružili sa strankama koje su trenutno deo vlasti, vlada Ane Brnabić bila bi srušena bez ikakvih problema, budući da SNS ima samo 92 svoja poslanika. Tako stoje stvari što se brojki tiče, a lider naprednjaka je vrlo često uposlednje vreme izjavljivao da će se svi udružiti protiv njega i SNSa, samo ako im se ukaže prilika. Koliko god ove njegove izjave zvučale paranoično u trenutku kada sva istraživanja pokazuju da ima podršku više od 50 odsto biračkog tela uvek treba imati u vidu da je podrška krhka kategorija i da se, sticajem raznih okolnosti, za tren oka sve može promeniti. Imali smo pri„ like u našoj bližoj prošlosti u to da se uverimo.

Vučićeva izborna lista 2014. osvojila je 158 poslaničkih mandata, a SNS je imao 135 poslanika, što je bilo i više nego dovoljno za lagodnu vladavinu. Ni u jednom trenutku niko nije mogao da sruši vladu Aleksandra Vučića, nije bilo nikakve potrebe za bilo kakve ustupke koalicionim partnerima, koje su na svojoj izbornoj listi uveli u parlament, da ne pominjemo SPS i JS, koji su, na svojoj zajedničkoj listi izborili parlamentarni status.

Ponesen, valjda, ovakvim iskustvom, ali i predizbornim rejtinzima, Vučić se pri sastavljanju izborne liste 2016. godine ponašao kao prebogati Deda Mraz, koji je mandate delio šakom i kapom, na sve strane, a sama lista mu je izgledala kao „švedski sto". Bilo je tu.ljutih zagovornika ulaska Srbije u NATO, ljutih protivnika tome, onih koji su za ulazak u EU i protiv toga, nestranačkih ličnosti, levičara i desničara... Rezultati izbora su pokazali da je takva lista osvojila 51.142 glasa više nego 2014. godine, ali čak

27 mandata manje. I u toj raspodeli najgore je prošao njegov SNS, koji je u parlamentu ima 43 mandata manje nego u prethodnom sazivu i, što je najvažnije, nema 126 poslanika, koji mu obezbeđuju sigurnost vlade i donošenje odluka lako i bez natezanja i ustupaka koalicionim partnerima. Koliko god njegovi kritičari tvrdili da Vučić sve radi sam i sve odluke donosi sam, u ovakvom odnosu snaga on, sasvim sigurno, ima u vidu da u parlamentu njegovi naprednjaci nemaju apsolutnu većinu.

U potrebu „merenja svačije snage" verovatno se uverio baš zbog nekih postupaka koalicionih partnera u parlamentu. Od dvojice poslanika SPOa, samo jedan je, vrlo retko učestvovao u raspravama i to na teme koje su mu bliske, drugi reč nije izgovarao, a lider SPOa Vuk Drašković umeo je da bude ljući kritičar vladajuće politike od najljućih opozicionara. Dva poslanika SNPa Nenada Popovića, nisu, očito, imala potrebe da diskutuju, a Popović je umeo da stvori probleme, koje je Vučić morao da „pegla". SDPS Rasima LJajića dobio je deset mandata, a dva puta su se njegovi poslanici priključili opoziciji koja danas bojkotuje parlament u osudi postupaka pojedinih poslanika sa Vučićeve liste. PUPS Milana Krkobabića je dobio devet mandata, a par puta je Borisav Kovačević dobro naljutio naprednjake svojim diskusijama u parlamentu. Da ne pominjemo dva mandata koja je Vučić dao PSSBKu Bogoljuba Karića, a da se, na primer, Milanka Karić nikad nije ni pojavila u skupštinskom zdanju.

I socijalisti, zajedno sa Draganom Markovićem Palmom, liderom JSa, bili su mnogo angažovaniji i glasniji u reagovanju na napade na Vučića i na vladu od onih koji su u parlament ušli na Vučićevoj listi, pa i od pojedinih naprednjaka. Ovih dana slušamo Dragana Šormaza kako optužuje Ivicu Dačića i socijaliste zbog toga što nisu branili Vučića, što je, blago rečeno, neverovatno. Sam Šormaz se nije baš pretrgao u odbrani šefa svoje partije, a ni vlade, nekako se probudio baš u trenutku kad treba biti vidljiv, e da bi se opet lepo udomio, sad da li u poslaničku klupu ili na neku drugu funkciju, nije bitno. Da je Vučiću potrebno čišćenje u svojoj partiji i pažljivo sastavljanje izborne liste, uz puno uvažavanje matematike, jeste, a koliko je bio ozbiljan kad je najavio da će baš u skladu s tim da radi brzo ćemo videti.

Antrfile:

Autor: MIRJANA ČEKEREVAC

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine