O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Čović: 39 miliona, a samo Vujoševiću 600.000 evra?
26. Oktobar 2017. godine
Predsednik Crvene zvezda Nebojša Čović rekao je da je finansijski izveštaj koji se pojavio na društvenim mrežama bajata vest ,koju su pustile – "naše komšije".
Senzacija na startu: Krunićeva izbacila sedmu na svetu!
29. Avgust 2017. godine
Srpska teniserka Aleksandra Krunić savladala je u prvom kolu US Opena Britanku Džoanu Kontu, sedmu igračicu sveta, rezultatom 4:6, 6:3, 6:4,
Sve što treba da znate o novoj Vladi
27. Jun 2017. godine
Beograd -- Nova Vlada imaće 18 ministarstava i tri ministra bez portfelja. Vulin i Đorđević zarotirali mesta. Nova lica: Goran Trivan i Nenad Popović.
Dočekana 21 delegacija, ko sve dolazi na inauguraciju?
23. Jun 2017. godine
Beograd -- Prijem povodom stupanja na dužnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića biće održan od 18.00 u Palati "Srbija" na Novom Beogradu.
Stupa na snagu Zakon o sprečavanju nasilja u porodici
01. Jun 2017. godine
Na snagu stupa novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji treba da spreči nasilje u porodici pre nego što do njega dođe.
Najmlađi srpski roker: Heroji uvek idu napred
31. Maj 2017. godine
Najmlađi roker u regionu Nikola Džoni Ranković (13), koji je svojim talentom i ogromnom energijom osvojio publiku i zadobio poštovanje starijih kolega, uveliko se priprema za još jedan humanitarni koncert, piše pesme, planira veliki broj koncerata tokom leta, ali ne posustaje ni u pripremama za lond...
Avioni sleteli u BG, stigla deca "zarobljena" na Kipru
18. April 2017. godine
Oba aviona koja su otišla na Kipar po trinaestoro dece iz Srbije koja su od nedelje uveče bila zarobljena na aerodromu u Larnaki sletela su u Beograd.
Demonstranti se ogradili od političkih stranaka i dali rok
10. April 2017. godine
"Protest protiv diktature" saopštio je da je "protest nastao kao vid potrebe da se nezadovoljstvo građana čuje" i ogadio se od uticaja političkih stranaka.
BEG IZ ZEMLJE I RAD NA CRNO „SMANJILI“ NEZAPOSLENOST
22. Avgust 2017. godine
Danas
U FOKUSU: Stručnjaci sumnjaju u podatke predsednika Srbije o zapošljavanju n Da nijedan čovek nije dobio posao, nezaposlenost bi opet pala, jer se zbog emigracije broj radno sposobnih građana Srbije godišnje smanji za 75.000; „Statistika nezaposlenosti će biti još bolja“, ironično kaže Sarita Bardaš, autorka analize „Statistika i dostojanstven rad“ n Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu: U Srbiji, kao i u Evropi, poslednjih godina je na delu trend smanjenja kvaliteta zaposlenosti. Sve se lakše gubi radno mesto, a onda porodica mora da nadoknadi te prihode tako što radi manje plaćene, manje produktivne poslove sa manjim brojem radnih sati. Imamo situaciju da raste broj ljudi koji su zaposleni, ali ukupan fond radnih sati nije toliko povećan n Sarita Bardaš: Čak i da nijedan čovek nije zaposlen, bila bi smanjena nezaposlenost, jer veliki broj radno sposobnih ljudi odlazi u emigraciju n Kod novozaposlenih najveći udeo imaju nekvalifikovani radnici n Mihail Arandarenko: Porodice se bore da zadrže standard pa ih sada više radi, ali slabije poslove Beograd - U Srbiji je nezaposlenost na nivou 10,6 odsto, objavio je pre nekoliko dana predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prilikom posete Vladičinom Hanu. On je dodao da je to brojka sa sezonski zaposlenim ljudima, ali da bi bez sezonskog uticaja nezaposlenost trebalo da bude na nivou od 12 do 13 odsto. On nije rekao na koji period se ovaj podatak odnosi, dok Republički zavod za statistiku tvrdi da još nema podatke iz Ankete o radnoj snazi za drugo tromesečje ove godine. Na kraju prvog kvartala nezaposlenost je iznosila 14,6 odsto. Neverovatan pad nezaposlenosti sa 25,5 odsto koliko je zabeleženo u aprilu 2012. na ovih za sada nezvaničnih i preliminarnih 10,6 odsto izaziva već nekoliko godina polemike između ekonomista budući da privredni rast ni blizu ne opravdava ovako veliko smanjenje broja nezaposlenih. Ekonomista Ljubomir Madžar ističe da podaci o nezaposlenosti deluju neuverljivo, jer ako se nezaposlenost toliko smanjila, to bi značilo povećanje zaposlenosti, a to bi opet dovelo do povećanja BDP-a. Pad dobrih, rast loših poslova „Pomeranje BDP-a se ne slaže sa ovim pojavama. Fiskalni savet je imao diskusiju sa Zavodom za statistiku i oni tvrde ne samo da kretanje BDP-a nije konzistentno sa smanjenjem nezaposlenosti, već ni uplaćeni doprinosi i porezi na zarade ne pokazuju tako veliki rast zaposlenosti. Stručna javnost je iskazala sumnju u cifre o zapošljavanju“, napominje Madžar. Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, koji se bavi upravo ekonomijom rada, ističe da niko nije dokazao da podaci RZS-a nisu tačni, ali nudi i objašnjenje ove pojave da BDP stagnira ili sporo raste, dok nezaposlenost brzo pada. „Ekonomisti greše kada tumače statistiku zaposlenosti. U Srbiji, kao i u Evropi, poslednjih godina je na delu trend smanjenja kvaliteta zaposlenosti. Sve se lakše gubi radno mesto, a onda porodica mora da nadoknadi te prihode tako što radi manje plaćene, manje produktivne poslove sa manjim brojem radnih sati. Imamo situaciju da raste broj ljudi koji su zaposleni, ali ukupan fond radnih sati nije toliko povećan“, objašnjava Arandarenko, dodajući da je oslabila zaštita radnih mesta, ali i da se menja karakter poslova pa ima sve više ljudi koji rade preko interneta. „BDP i zaposlenost su se na ovaj način razdvojili. Porodice se bore da zadrže standard pa ih sada više radi, ali slabije poslove“, napominje on. Arandarenko ističe da je moguće da se nezaposlenost smanji sa 14,6 odsto u prvom kvartalu na 10,6 odsto (ukoliko podaci RZS-a opravdaju izjavu predsednika) zbog sezonskih poslova koji su Anketom o radnoj snazi daleko bolje obuhvaćeni nego ranijih godina. Statistika primetila one koji su već radili „Taj bolji obuhvat se baš vidi iz tih velikih sezonskih razlika u zaposlenosti. To je uobičajeno u turističkim zemljama, a i u našoj poljoprivredi radi dosta ljudi. Inače, oko četvrtine rasta zaposlenosti poslednjih godina može se objasniti time što je statistika obuhvatila neformalnu zaposlenost, odnosno statistika je primetila one koji su već radili“, ističe Arandarenko. Inače srpsko tržište rada karakteriše veoma veliki udeo neaktivnog stanovništva. Tako imamo podatak iz prvog kvartala da je nezaposlenost 14,6 odsto, a zaposlenost 44,2 odsto, dok je stopa aktivnosti starijih od 15 godina svega 51,8 odsto. Sarita Bardaš, psihološkinja i autorka analize „Statistika i dostojanstven rad“, u izjavi za Danas ukazuje na još jedan veliki problem našeg tržišta rada - sve manje radnika. U prvom kvartalu ove godine nezaposlenost je najznačajnije smanjena u kategoriji 25-44 godine starosti, za 82.600 lica, pri čemu je većina tih lica status nezaposlenih zamenila statusom neaktivnih, a ne statusom zaposlenih, kaže se u Anketi o radnoj snazi. „Čak i da nijedan čovek nije zaposlen, kod nas bi bila smanjena nezaposlenost, jer veliki broj radno sposobnih ljudi odlazi. U 2016. godini za 75.000 je smanjen broj stanovnika između 15. i 64. godine. Jedan manji deo se odnosi na natalitet, ali veliki deo odlazi u emigraciju. Statistika nezaposlenosti će biti još bolja“, ironično kaže Bardaš. Ona ističe i da se „pumpa“ neformalna zaposlenost kako bi se poboljšala statistika pa je tako prošle godine udvostručen broj zaposlenih u domaćinstvima. Radiš domaći s decom – zaposlen si „Za 75.000 ljudi je povećan broj zaposlenih na osnovu samozapošljavanja u domaćinstvima. Ako ja pomažem deci da urade domaći zadatak, to se vodi kao da sam radila, a ne da sam domaćica. Na ovoj stavki se registruju oni koji su angažovani za pomoć u kući, ali i proizvodnja za sopstvene potrebe. U Evropi, pa i u Rumuniji takvih je jedan do dva odsto. Kod nas na neformalni sektor se odnosi 58 odsto rasta zaposlenih u 2016. godini. Od ukupno 145.000 novozaposlenih, 76.000 ih je neformalno zaposlenih“, napominje ona dodajući da to znači da se ljudi zapošljavaju iz nužde, na crno, pod nepovoljnim uslovima. „To je nizak kvalitet rada. Puno ljudi radi u poljoprivredi nisko produktivne poslove. Takođe kod novozaposlenih najveći udeo imaju nekvalifikovani radnici. S druge strane u srpskoj privredi svega dva odsto rade kao istraživači. Na primer u Sloveniji je to 46 odsto ljudi. Nijedan strani investitor ovde nema istraživanje i razvoj, jer svi dolaze zbog jeftine radne snage“, kaže Bardaš.

Antrfile:

Brisani

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović saopštio je nedavno da je statistika NSZ pokazuje najbolje rezultate od 1992. godine. „Trenutno je na evidenciji 638.000 nezaposlenih, što je oko 8,8 odsto manje nego prošle godine“, rekao je on.
Zanimljivo je recimo da su u julu ove godine iz NSZ brisana 63.833 nezaposlena. Od toga svega 4.790 zato što su zaposleni na neodređeno, 9.971 su zaposleni na određeno, a čak 25.639 na privremenim i povremenim poslovima. Čak trećina, ili 21.044 je brisano zato što se nisu javili redovno u filijale NSZ.
Autor: MILOŠ OBRADOVIĆ
Arhiva vesti