O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Čović: 39 miliona, a samo Vujoševiću 600.000 evra?
26. Oktobar 2017. godine
Predsednik Crvene zvezda Nebojša Čović rekao je da je finansijski izveštaj koji se pojavio na društvenim mrežama bajata vest ,koju su pustile – "naše komšije".
Senzacija na startu: Krunićeva izbacila sedmu na svetu!
29. Avgust 2017. godine
Srpska teniserka Aleksandra Krunić savladala je u prvom kolu US Opena Britanku Džoanu Kontu, sedmu igračicu sveta, rezultatom 4:6, 6:3, 6:4,
Sve što treba da znate o novoj Vladi
27. Jun 2017. godine
Beograd -- Nova Vlada imaće 18 ministarstava i tri ministra bez portfelja. Vulin i Đorđević zarotirali mesta. Nova lica: Goran Trivan i Nenad Popović.
Dočekana 21 delegacija, ko sve dolazi na inauguraciju?
23. Jun 2017. godine
Beograd -- Prijem povodom stupanja na dužnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića biće održan od 18.00 u Palati "Srbija" na Novom Beogradu.
Stupa na snagu Zakon o sprečavanju nasilja u porodici
01. Jun 2017. godine
Na snagu stupa novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji treba da spreči nasilje u porodici pre nego što do njega dođe.
Najmlađi srpski roker: Heroji uvek idu napred
31. Maj 2017. godine
Najmlađi roker u regionu Nikola Džoni Ranković (13), koji je svojim talentom i ogromnom energijom osvojio publiku i zadobio poštovanje starijih kolega, uveliko se priprema za još jedan humanitarni koncert, piše pesme, planira veliki broj koncerata tokom leta, ali ne posustaje ni u pripremama za lond...
Avioni sleteli u BG, stigla deca "zarobljena" na Kipru
18. April 2017. godine
Oba aviona koja su otišla na Kipar po trinaestoro dece iz Srbije koja su od nedelje uveče bila zarobljena na aerodromu u Larnaki sletela su u Beograd.
Demonstranti se ogradili od političkih stranaka i dali rok
10. April 2017. godine
"Protest protiv diktature" saopštio je da je "protest nastao kao vid potrebe da se nezadovoljstvo građana čuje" i ogadio se od uticaja političkih stranaka.
U SREDNJU ŠKOLU UĐE TEK SVAKI DESETI ROMSKI ĐAK
21. Maj 2018. godine
Dnevnik
AFIRMATIVNE MERE UPISA ROMSKIH UČENIKA U SREDNjE ŠKOLE PODIGLE PRAŠINU U JAVNOSTI I ove godine, kao i prethodnih, upis u srednje škole neće biti isti za sve kandidate. Naime, Pravilnikom za upis u srednje škole propisano je da se podsticajni poeni dodeljuju osmacima romske nacionalnosti i onima koji su osnovno obrazovanje stekli po programu za odrasle. Država na ovaj način pokušava da pruži bolje startne pozicije za marginalne grupe, tradicijom uskraćene za srednje i više obrazovanje. Prema ovom pravilniku, učenici, pripadnici romske nacionalne manjine, polagaće redovno završni ispit, ali će biti drugačije bodovani. Prema propisima, broj bodova koji učenici romske nacionalnosti ostvare na osnovu uspeha iz škole i na osnovu završnog ispita, uvećava se za 30 posto od broja bodova koji im nedostaje do 100 bodova. Prema istom pravilniku, i učenici koji žive u porodici koja je korisnik novčane socijalne pomoći imaće šansu da se upišu u srednju školu pod povoljnijim uslovima: njima se broj bodova koji su ostvarili na osnovu uspeha iz škole i završnog ispita uvećava za 35 posto od broja bodova koji im nedostaje do 100 bodova. Pod sličnim uslovima upisuju se učenici romske nacionalnosti stariji od 17 godina, kao i stariji od 17 godina iz socijalno ugroženih porodica, ali kao vanredni đaci. Država je sistem podsticajnih mera za upis Roma i socijalno marginalizovanih ka-tegorija počela 2003, ali je Pravilnik po kojem se i ove godine upisuju budući srednjoškolci donet 2016. Ovih dana pitanje pozzitivne diskriminacije dospelo je u žižu javnosti, dodatno stvarajući pritisak na decu, ali i na roditelje koji smatraju da su kvote obaveznog upisa bolje rešenje i da su deca koja ne podležu podsticajnim merama, ovim propisima oštećena. Negoduju i direktori škola, jer mere često daju samo delimične rezultate: mnoga romska deca upišu se u školu samo da bi dobila potvrdu o redovnom školovanju i tako njihovi roditelji ostvarili socijalnu pomoć, kažu. I u pravu su: prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trećina Roma (33,3 posto) ima osnovno obrazovanje, a srednje obrazovanje ima 11,5 posto Roma, što znači da dve trećine romskih srednjoškolaca u nekom trenutku odustane od daljeg školovanja. Ipak, treba reći da ove mere ne utiču na upis i školovanje dece koja su pravo na srednju školu ostvarila na redovnom kvalifikacionom ispitu, a evo i zašto: prema Drugom nacionalnom izveštaju o socijalnom ukljucivanju i smanjenju siromaštva, ukupno 87 posto romske populacije ima osnovno ili niže obrazovanje, a manje od 1 posto ima više i visoko obrazovanje. Kad se uzme u obzir da, prema poslednjem popisu Republičkog zavoda za statistiku, Roma u Srbiji ima 147.604, ili 2,1 posto od ukupnog broja stanovnika Srbije, jasno je da se ove podsticajne mere odnose na svega nekoliko đaka romske nacionalnosti koji stignu do kraja osmogodišnjeg školovanja. Kod najvećeg broja romske dece koja se školuju postoji volja da završe školu jer veruju da će tako doći do boljeg života, pokazao je ovaj izveštaj. Međutim, prema rečima dece, najveći problem s kojim se susreću tokom školovanja nije diskriminacija većine, već pre svega ekonomska nemogućnost njihovih roditelja da im obezbede neophodna sredstva za školovanje (knjige, nastavna sredstva, pa i adekvatnu odeću i obuću). Tome treba dodati i stambene probleme koji su takvi da ne omogućavaju primerene uslove za školovanje. Većina roditelja kao osnovni razlog neuspeha u školovanju svoje dece navodi loše životne uslove. Za razliku od svoje dece, roditelji su uvereni da u školama postoji problem diskriminacije, ali ne zato što su Romi, već zato što su siromašni. Usled uzastopnih ponavljanja razreda i nemogućnosti praćenja nastave, znatan broj romske dece prebacivan je do nedavno u škole za „decu s posebnim obrazovnim potrebama‘‘, a glavni razlog bile su – besplatne knjige i školska oprema. Zato su ove podsticajne mere važne kao signal ohrabrenja za romske roditelje da pošalju svoju decu u redovne škole. A kad smo već kod obrazovanja, statistika je neumoljiva: svaki peti Rom, naspram svakog 37 stanovnika Srbije starijeg od 14 godina, nema školu, dok preko jedne trećine Roma (34,2 posto) nema završenu osmogodišnju školu. Trećina Roma (33,3 posto) ima osnovno obrazovanje, a srednje obrazovanje ima 11,5 posto Roma, što znači da dve trećine romskih srednjoškolaca u nekom trenutku odustane od daljeg školovanja. Prema podacima iz 2011, pripremni predškolski program pohađalo je 2.334 romske dece, osnovnu školu 22.807, srednju školu 3.020, studije prvog i drugog stepena 502 i doktorske studije 10 Roma. Podaci pokazuju i da najmanje za 2.453 dece nije registrovano da pohađaju osnovnu školu te potpuno ostaju izvan sistema školovanja.

Antrfile:

Podsticajne mere i na fakultetima

Univerzitet u Novom Sadu raspisao je konkurs za upis na osnovne i integrisane studije, prema kome upis na fakultet u okviru Programa afirmativne mere upisa studenata romske nacionalne manjine i studenata sa invaliditetom, u okviru kvota do 1 posto, može da ostvari samo student koji je položio prijemni ispit. Olakšica je u tome što mu je obezbeđeno budžetsko mesto, bez obzira na rang listu. Fakultetima je ostavljeno da odaberu hoće li konkursima odrediti broj rezervisanih mesta, pod uslovom da ne idu ispod propisanog minimuma, ili će se držati planiranog procenta.
Autor: I. VUJANOV
Arhiva vesti