|
|
|
SANJAJU LI AUTOMOBILI ELEKTRIČNU BUDUĆNOST? 9. Jul 2017. godine
DnevnikDA LI NAM SE KONAČNO UPALILA „REZERVA”
Dok većina svetskih proizvođača automobila već godinama najavljuje više električnih vozila u ponudi i postepeni prelazak na njihovu proizvodnju, švedski “volvo” je otišao korak dalje i pre nekoliko dana saopštio da će od 2019. godine svaki automobil koji izađe iz ove fabrike imati ugrađen elektro-motor. Samo par dana nakon toga iz Francuske je stigla vest da će u toj zemlji do 2040. godine biti ukinuta sva vozila na benzin i dizel, a slični propisi se pripremaju i u drugim državama. Takav pravac razvoja automobilske industrije svakako će pozdraviti ekolozi koji poslednjih godina očajnički pokušavaju da ubede vlasti po svetu da smo planetu već zagrejali “ko ringlu na trojku”, kao i da je “pet do dvanaest” da se nešto uradi već odavno prošlo. Međutim, ozbiljnijom analizom trenda uvođenja električnih vozila jasno je da se giganti automobilske proizvodnje nisu iznenada ekološki osvestili već da je uzrok njihovog “preobražaja” zapravo ista ona stvar koja ih je vodila i prethodnih stotinak godina – novac. Naime, svesni da su rezerve nafte pri kraju (procene idu od 25 do 50 godina) kao i da je sve teže doći do nje, što zbog nepristupačnih lokacija što zbog ratova koji se već vode i onih koji su u najavi upravo u područjima najbogatijim naftom, u auto-industriji su procenili da i motori koji će koristiti alternative fosilnim gorivima takođe mogu biti isplativi. Tome je doprineo i razvoj tehnologije u ovoj oblasti jer su auto-kompanije i same uložile dosta novca u istraživanje motora na električni pogon, te su većina njih do sada uspeli da razviju makar neke proto-tipove, dok su neki već izbacili svoje modele na tržište. Od velikih industrija u razvoju potpuno električnih i hibridnih vozila prednjače japanski i korejski proizvođači, ali su u ovom trenutku svakako najpoznatiji i najtraženiji električni automobili “Tesla”, kanadskog biznismena i inovatora Elona Maska koji u ponudi ima tri modela – klasični, luksuzni i sportski sa cenama od 35 do 90 hiljada dolara. Sada se očekuje da će najava švedskog “volva” ubrzati i ostale proizvođače automobila da požure sa prelaskom na motore na električni pogon i uključe su u novu industrijsku revolucionarnu trku. Osim konkurencije, pritisak da se što pre pređe na masovnu proizvodnju električnih automobila dolazi i od samih država koje opet pod pritiskom klimatskih promena koje sada već ozbiljno prete, pokušavaju da novim propisima utiču na smanjenje emitovanja štetnih gasova. Međutim, stručnjaci za zaštitu životne sredine tvrde da se to još uvek ne daje željene rezultate jer potrošnja nafte u svetu konstatno raste te se i za 2018. predviđa rast potrošnje od oko 1,5 odsto. Prema podacima istraživačke agencije Njorldnjatch Institute koja prati globalna statistička kretanja, dnevna potrošnja nafte u svetu iznosi preko 90 miliona barela (14,2 milijarde litara) i prema toj računici godišnje se u svetu sagori oko 5,2 biliona litara (5.200.000.000.000) te nije teško zaključiti šta nam to zagreva planetu i izaziva klimatske promene koje su sada već vidljive u svakom kutku Zemlje. Procenjuje se da je u proteklih 150 godina koliko traje intenzivna eksploatacija nafte, u svetu potrošeno između 150 i 180 hiljada milijardi tona. Po svemu sudeći ove teško pojmljive, a još teže prihvatljive brojke još neko vreme se neće značajno menjati jer derivati nafte uz prirodni gas obezbeđuju preko 40 odsto svetske potrebe za energijom, dok je u transportu situacija još složenija jer preko 95 odsto putničkog i privrednog transporta i dalje pokreću motori sa unutrašnjim sagorevanjem. Upravo zbog toga neke kompanije rade na razvoju električnih kamiona i autobusa i tu već postoje neki probni modeli, ali se njihova masovnija pojava na tržištu može očekivati tek za nekih petnaestak godina.
Antrfile:
Ogromna baterija rešava energetske probleme Australije?
Pravi izazov za inovatore i inžinjere biće avio i vodeni saobraćaj koji u ovom trenutku potpuno zavise od nafte i njenih derivata. Mogući pravac u rešavanju problema ogromnih avionskih i brodskih motora koji troše nezamislive količine goriva dao je opet vlasnik “Tesla motorsa”, Elon Mask koji ovih dana u Australiji radi na instaliranju najveće litijum-jonske baterije na svetu kapaciteta 100 megavata koja bi trebala da reši energetske problem na jugu Australije. Iako je taj sistem za sada još uvek prevelik da bi se ugrađivao u avione ili brodove, svakao jeste moguća budućnost interkontinentalnog transporta.
Rezervoar je i dalje do pola pun
Procenjuje se da smo do sada iz Zemljine utrobe izvadili polovinu rezervi fosilnih goriva, međutim za sada niko ni ne pomišlja da se preostala polovina ostavi tamo gde jeste jer možda ovoj našoj planeti to “crno zlato” za nešto i zatreba jer u prirodi za sada nije zabeležen slučaj da nešto postoji, a da nema svoju svrhu, a teško da je naša planeta nafti namenila ulogu koju smo joj mi dali, a to je da uz njenu pomoć zagrejemo kompletnu atmosferu i otežamo opstanak komletnom živom svetu. Uzimajući u obzir podatke o potrošnji nafte i planovima najvećih proizvođača, električna vozila će uprkos brojnim najavama, još sačekati jer rezervoar je i dalje do pola pun – vozi Miško !
Autor: NIKO PERKOVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
