O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Čović: 39 miliona, a samo Vujoševiću 600.000 evra?
26. Oktobar 2017. godine
Predsednik Crvene zvezda Nebojša Čović rekao je da je finansijski izveštaj koji se pojavio na društvenim mrežama bajata vest ,koju su pustile – "naše komšije".
Senzacija na startu: Krunićeva izbacila sedmu na svetu!
29. Avgust 2017. godine
Srpska teniserka Aleksandra Krunić savladala je u prvom kolu US Opena Britanku Džoanu Kontu, sedmu igračicu sveta, rezultatom 4:6, 6:3, 6:4,
Sve što treba da znate o novoj Vladi
27. Jun 2017. godine
Beograd -- Nova Vlada imaće 18 ministarstava i tri ministra bez portfelja. Vulin i Đorđević zarotirali mesta. Nova lica: Goran Trivan i Nenad Popović.
Dočekana 21 delegacija, ko sve dolazi na inauguraciju?
23. Jun 2017. godine
Beograd -- Prijem povodom stupanja na dužnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića biće održan od 18.00 u Palati "Srbija" na Novom Beogradu.
Stupa na snagu Zakon o sprečavanju nasilja u porodici
01. Jun 2017. godine
Na snagu stupa novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji treba da spreči nasilje u porodici pre nego što do njega dođe.
Najmlađi srpski roker: Heroji uvek idu napred
31. Maj 2017. godine
Najmlađi roker u regionu Nikola Džoni Ranković (13), koji je svojim talentom i ogromnom energijom osvojio publiku i zadobio poštovanje starijih kolega, uveliko se priprema za još jedan humanitarni koncert, piše pesme, planira veliki broj koncerata tokom leta, ali ne posustaje ni u pripremama za lond...
Avioni sleteli u BG, stigla deca "zarobljena" na Kipru
18. April 2017. godine
Oba aviona koja su otišla na Kipar po trinaestoro dece iz Srbije koja su od nedelje uveče bila zarobljena na aerodromu u Larnaki sletela su u Beograd.
Demonstranti se ogradili od političkih stranaka i dali rok
10. April 2017. godine
"Protest protiv diktature" saopštio je da je "protest nastao kao vid potrebe da se nezadovoljstvo građana čuje" i ogadio se od uticaja političkih stranaka.
GAZDA IPAK SAM HTEO DA PROVERI BOLOVANJA
13. Septembar 2017. godine
Dnevnik
Činjenica je da radnici u Srbiji, pogotovo oni koji rade u privatnom sektoru, sve manje odlaze na bolovanje iz straha da će ostati bez radnog mesta, a i zbog toga što za vreme bolesti primaju naknadu zarade koja iznosi 65 odsto redovne plate. Naknadu za prvi mesec plaća poslodavac, a nakon toga matična filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Drugim rečima, bolovanja duža od mesec dana plaća država, kraća gazda, a radnik svaku bolest oseti po džepu. Gazde manje zanimaju bolovanja duža od 30 dana jer se ona isplaćuju na teret države, ali su zato mnogo osetljiviji kada se radi o onim koja traju do meseca i koja radnicima, doduše umanjene za 35 odsto zarade, treba da plate oni. To muči i vlasnika italijanske fabrike obuće „Euroin” u Kuli, koji je zaključio da je broj izostanaka radnika s posla prevelik i da to valja preispitati. Zbog toga je menadžment te privatne fabrike od radnika pismeno zatražio da svi koji su bili na bolovanju dostave fotokopiju medicinske dokumentacije na osnovu koje su ostvarili pravo na poštedu. Da su zaposleni bez pogovora prihvatili da stave na uvid kopije raspoložive medicinske dokumentacije zdravstvene ustanove – mada mnogi iz straha i jesu – o tom problemu obućara javnost ne bi ni znala. Međutim, pojedine radnice zatražile su pravnu pomoć u zdravstvenim ustanovama da bi saznale da li moraju gazdi da dostave fotokopiju medicinske dokumentacije na osnovu koje su bile na bolovanju i tu saznale da je postupak za proveru bolovanja sasvim drugačiji i da ga gazda mora sprovesti na drugi način ukoliko sumnja da su bili bolesni. Kako za „Dnevnik” objašnjava doktor Željko Ševin, v. d. direktora Doma zdravlja u Kuli, poslodavac nema pravo da od bilo kog radnika traži fotokopiju medicinske dokumentacije, ali ima pravo da od filijale RFZO-a zatraži veštačenje u postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. – Po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i Zakonu o zdravstvenom osiguranju, ukoliko poslodavac sumnja u verodostojnost bolovanja, obraća se lekarskoj komisiji nadležne filijale RFZO-a – ističe dr Ševin, dodajući da ne spori da je bilo i da ima zloupotreba bolovanja, ali da to preispituju nadležni organi, a ne poslodavci. – U konkretnom slučaju, poslodavac je trebalo da se obrati lekarskoj komisiji filijale RFZO-a u Somboru. Sam gazda te italijanske kompanije nije stupio u kontakt s Domom zdravlja, a čak i da jeste, ne bismo mu dali podatke o bolesti radnika zbog koje su koristili bolovanje. Nijedan poslodavac od nas te podatke neće dobiti, niti je dobio, zato što su oni tajni u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i ne mogu biti dostupni gazdama. Republički fond za zdravstveno osiguranje, odnosno njegova matična filijala, mogu po službenoj dužnosti ili na zahtev poslodavca tražiti veštačenje u vezi s ostvarivanjem svih prava osiguranih lica iz zdravstvenog osiguranja, uključujući i veštačenje o njegovom zdravstvenom stanju. Drugim rečima, gazde preko RFZO-a mogu tražiti proveru bolovanja svojih zaposlenih, ali onda je procedura sasvim drugačija jer veštačenje obavlja prvostepena lekarska komisija – ako je ocenu dao izabrani lekar ili drugostepena lekarska komisija – ako je ocenu dala prvostepena lekarska komisija. Veštačenje se može zahtevati u roku od jedne godine od dana ostvarivanja bolovanja. Vlasnik i direktor „Euroina” Antonio Kađano ne spori da je od radnika koji su često bili odsutni zbog bolovanja tražena pismena medicinska dokumentacija zdravstvene ustanove koje je odredila bolovanje i sprovodila terapiju, uz obrazloženje da je to učinjeno radi odgovarajuće analize zdravstvenog stanja „u okviru kontrole ostvarivanja prava usled privremene sprečnosti za rad”. – Analiza obuhvata ocenu, mišljenje i predlog na osnovu raspoložive dokumentacije, a po potrebi, i na osnovu neposrednog pregleda i drugih dijagnostičkih postupaka, a sve o trošku poslodavca – objasnio je Kađano.

Antrfile:

O lepku i farbi anonimno

Kao što su zaposleni u fabrici obuće „Euroin” u Kuli želeli samo anonimno da postanu članovi Saveza samostalnih sindikata Srbije, tako se ponašaju i kada pričaju o uslovima u kojima rade i o visini zarade. Drugim rečima, plaše se da im se objavi ime i prezime, ali žele da se zna da rade u teškim uslovima jer se navodno guše od lepka i farbe, da je norma nerealno visoka i zahteva radno vreme duže od uobičajenog, da se često radi vikendom, kao i da stotinak zaoslenih, što na određeno vreme što na nedoređeno, prima minimalnu zaradu.
Autor: LJ. MALEŠEVIĆ
U čemu je tajna švajcarske penzije?
05. Decembar 2017. godine
Arhiva vesti