24. Februar 2021. godine
Blic

EKSKLUZIVNO Trogodišnji plan ekonomskih reformi koji je Srbija predala Briselu

Šta će država raditi na polju ekonomskih reformi do 2023.

godine, sada je stavljeno i zvanično na papir koji je država nedavno uručila EU, a za koji tvrdi da je najvažniji strateški dokument.

Programom koj i obuhvata tri godine, uključujući i ovu, predviđene su 24 velike reforme u osam oblasti, a kojima je u fokusu privredni rast, zapošljavanje, bolji standard građana, ali i jačanje nacionalne ekonomije i njene konkurentnosti.

U prevodu, program ekonomskih reformi od 2021.

do 2023. predviđa rast plata i penzija, više radnih mesta, privlačenje stranih kompanija, ali i poboljšanja uslova za rad firme i preduzetnike koji već rade u Srbiji. Na spisku reformi je i odlučna borba protiv sive ekonomije koja godinama unazad znatno krnji BDP zemlje, ali i ulaganja u tehnologije, zdravstvo, energetiku, ekonomske integracije...

“Penzije će od 2021. godine biti indeksirane po švajcarskoj formuli, koja će dugoročno obezbediti nominalni rast od pet do šest odsto na godišnjem nivou”, navodi se u dokumentu koji je nedavno ministar Siniša Mali uručio šefu Delegacije EU u Srbiji Semu Fabriciju.

I to bi značilo da naši najstariji, njih ukupno 1,7 miliona, i sledeće godine treba da očekuju povećanje primanja, kao i da će bolji standard penzionera biti u fokusu države i narednih godina.

DA NAM RADNICI NE ODLAZE U dokumentu se među ciljevima vrlo decidirano navodi usporavanje odlaska radnika iz Srbije, koje je prethodnih godina bilo posebno izraženo u sektoru zdravstva, ali je u jednom momentu bilo vrlo često i kod mladih ljudi.

U vezi s tim među opštim ciljevima se navodi i jačanje veza sa dijasporom, ali i privlačenje stranaca različitih obrazovnih profila. To je, inače, cilj koji je postavljen i u usvojenoj strategiji o ekonomskim migracijama do 2027. godine.

Jedan od ciljeva je unapređenje poslovnog ambijenta i tu se u dokumentu u fokus stavlja bolji kvalitet javne uprave, a prvenstveno se misli da skraćivanje postupaka i ukidanje neophodnih koraka, te čekanje na šalterima i traženje “još jednog papira”.

Kako se navodi, u “planu je unapređenje kvaliteta javnih usluga kroz optimizaciju i digitalizaciju administrativnih postupaka, takozvani e-papir, a biće nastavljene i započete reforme u Poreskoj upravi.

Pominje se i fiskalizacija o kojoj se do sada mnogo pričalo, a čija je suština praćenje izdavanja računa i stajanje na put čestoj praksi trgovaca koji su prodavali robu ne izdajući fiskalni.

POLJOPRIVREDA KLJUČAN SEKTOR Jedna od planiranih strukturnih reformi tiče se ukrupnjavanje poseda.

Komasacija bi praktično dovelo do boljih uslova za razvoj poljoprivrede, koja je streteški važna za Srbiju jer čini stvara dobar deo privrednog rasta zemlje. Cilj komasacije bi bio i stvaranje uslova za izgradnju puteva, sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, te vetrozaštitnih pojaseva i svega onoga što našoj poljoprivredi nedostaje, a razvijene zemlje odavno imaju. U tom smislu predviđena je i dopuna nekoliko postojećih zakona koji regulištu ovu oblast.

Digitalizacija u poljoprivredi takođe je nešto na čemu će se raditi, a krajnji cilj je unapređenje konkurentnosti poljoprivrede - od infrastrukture do kvaliteta proizvoda i unapređenja organske proizvodnje.

Dalji rast spoljne trgovine Srbije, kako na regionalnom, tako i na globalnom nivou, takođe je jedan od ključnih ciljeva države, ali u oblasti ekonomskih integracija. S tim u vezi poseban akcenat stavljen je na rad na jačanju konkurentnosti srpskih kompanija, a cilj je pripreme za članstvo u EU i njihovo lakše uključivanje u tržišnu utakmicu.

Srbija nastavlja i aktivnosti usmerene ka ostvarenju članstva u STO, a naročito ka rešavanju pitanja postojeće zabrane spoljnotrgovinskog prometa GMO proizvoda u i okončanju otvorenih bilateralnih pregovora sa pojedinim članicama STO.

STRUJA I TEHNOLOGIJE Energetski sektor u Srbiji čini oko 4 odsto BDP-a. U cilju većeg doprinosa sektora energetike privrednom rastu potrebno je unapređenje energetske efikasnosti, izgradnja modernih kapaciteta, razvoj unutrašnjeg tržišta i korišćenje obnovljivih izvora energije, navodi se u dokumentu.

Dodaje se i da je neophodno utvrditi cenu struje za građane i privredu tako da odražava troškove proizvodnje električne energije s jedne strane i i tržišne cene s druge, a vodeći računa o životnom standardu.

“U oblasti transporta postoji visoka usaglašenost sa pravnim tekovinama EU, a izgradnja i rekonstrukcija deonica puteva je ograničena nedostatkom finansijskih sredstava“, navedeno je, uz napomenu da je u ovom sektoru planiran razvoj energetskog tržišta uz izgradnju infrastrukture u vidu dalekovoda i transformatorskih stanica.

U planu je i reforma železnice kroz usaglašavanje regulatornog okvira i unapređenje bezbednosti.

Reforma naučnoistraživačkog sistema s jedne strane treba da obezbedi stabilnost finansiranja naučnoistraživačkih organizacija, a sa druge da podrži nauku.

“Fokus reforme je na jačanju kapaciteta naučnoistraživačkih instituta, čiji osnivač je uglavnom Republika Srbija (69 od 73 akreditovana instituta)”, navodi se u dokumentu.

U ovom segmentu planirano je i unapređenje podrške za razvoj pametnih specijalizacija i inovacija, kao i povećanje dostupnosti e-Uprave unapređenjem infrastrukture i uvođenjem novih tehnologija.

U fokusu ekonomskih reformi su i obrazovanja i zdravstvo i to u pravcu digitalizacije.

Govoreći o obrazovanju navodi se važnost usklađivanja sa potrebama tržišta rada.

Antrfile:

TREĆI PAKET POMOĆI

Svima po 60 evra, preduzećima tri polovine minimalca

Treći paket mera podrške države građanima i privredi tokom pandemije virusa korona vredan je 249,4 milijarde dinara i predviđa isplatu tri polovine minimalca mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima, celog minimalca ugostiteljima i turističkom sektoru uz dodatnu pomoć, produženje garantne šeme za firme, isplatu 60 evra punoletnim građanima koji se prijave za pomoć i 50 evra penzionerima.

Novi paket predstavljen je 11. februara, a premijerka je istakla da je država na tome počela da radi još krajem 2020. i da je vredan 249,4 milijarde dinara.

Taj paket mera podrazumeva, između ostalog, isplatu tri puta po polovinu minimalca za mikro, mala, srednja i velika preduzeća, a prva isplata biće 8. aprila.

Direktna podrška za preduzeća biće isplaćivana tokom aprila, maja i juna, dok sama mera stupa na snagu u martu, navodi ministar finansija Siniša Mali i dodaja da sektor turizma i ugostiteljstva može da računa na dodatnu pomoć u vidu celog minimalca, koji će biti isplaćen u julu.

Ministar Mali je rekao da učešće javnog duga Srbije i uz treći paket pomoći privredi i građanima neće preći 60 odsto BDP-a i poručio da država vodi odgovornu ekonomsku politiku i da smo očuvali makroekonomsku stabilnost.

“Hoćemo da pomognemo građanima i privredi i da ih spremimo za vreme posle pandemije, da napravimo juriš i na svetska tržišta i ostvarimo brži razvoj”, rekao je Mali.

Ministar je naveo da ove godine ohrabruje to što su brojke iz januara mnogo bolje nego što se očekivalo i da je, umesto planiranog deficita u budžetu od 13,4 milijarde dinara, ostvaren suficit od 13,3 milijarde dinara.

Brnabić: Ovo su naši rezultati

 Srbija je prošle godine imala pad BDP-a od samo jedan odsto, što je, kaže Brnabićeva, bio najbolji ekonomski rezultat u Evropi.

 Tokom 2020, kada je čitava svetska privreda trpela, naša industrijska proizvodnja je bila za 0,4 odsto veća nego u 2019.

 Prošle godine registrovano je za 50.500 više zaposlenih.

 Tokom 2020. porastao je i izvoz koji je iznosio 17,5 milijardi evra, dok je u 2019. godini bio 17,1 milijardu evra.

 Plate i penzije su nastavile da rastu. Poslednji podatak je da je prosečna plata u novembru bila 518 evra.

 Inflacija je ostala stabilna i iznosi 1,6 odsto.

 Javni dug je pod kontrolom, što je neobičajeno za ovu godinu, kada su najuspešnije ekonomije imale znatno povećanje javnog duga, kod nas je i dalje ispod 60 odsto, to jest 56,8 odsto BDP.

Autor: MARKO ANDREJIĆ

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine