O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
OPOZICIJA I VLAST U PONEDELJAK O MEDIJIMA
16. Avgust 2019. godine
Blic
Treći sastanak na Fakultetu političkih nauka Treći sastanak predstavnika vlasti i opozicije biće održan u ponedeljak, 19. avgusta, na Fakultetu političkih nauka, a tema tog okruglog stola biće mediji, saznaje “Blic”. Deo opozicije još razmišlja hoće li se odazvati pozivu. IVANA MASTILOVIĆ JASNIĆ Još nije poznato ko će sve prisustvovati sastanku ni u kojim sastavima će se pojaviti predstavnici dve strane. Prema saznanjima našeg lista, s obzirom na to da su tema mediji, kao uvodničari trećeg okruglog stola pojaviće se, pored Crte, Cesida i Transparentnosti, i medijske asocijacije i udruženja. - Pozivi su poslati juče, zasad još nema potvrda ko će učestvovati, ali trebalo bi da dođe većina - kaže izvor “Blica” blizak organizatorima. Lideri Saveza za Srbiju još vagaju hoće li se pojaviti na sastanku zbog incidenta do kojeg je došlo ispred Predsedništva Srbije na Andrićevom vencu tokom protesta „1 od 5 miliona“. Predsedavajući SzS Nebojša Zelenović izjavio je da će konačna odluka o tome biti doneta do kraja ove sedmice. Zelenović je posle prethodnog sastanka izjavio da je SzS izašao sa tri konkretna predloga koja se odnose na promene u REMu, RIK-u i u Age n c i j i za borbu p r o t iv korupcije. Kasnije se ispravio i rekao da je to samo prvi korak i da je SzS “čvrsto stao iza nalaza stručnog tima” protesta “1 od 5 miliona” i podržao njegove 42 preporuke. Na sajtu “Transparentnosti Srbije” objavljene su preporuke koje se odnose na oblast medija. Među predlozima za rešavanje problema u vezi s informisanjem građana o drugim bitnim pitanjima navode se utvrđivanje zakonske obaveze objavljivanja predizbornih programa, preciziranje obaveza medija u vezi sa praćenjem izborne kampanje i razmatranjem predizbornih programa. Za problem m e d i j - s k o g i n f o r - misanja o aktivnostima organa vlasti i javnih funkcionera, Transparentnost navodi da je neoph o d n a dopuna Z a ko n a o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakona o sprečavanju korupcije u delu koji se odnosi na razdvajanje javne i političke funkcije. To uključuje zabranu učešća politički izabranih javnih funkcionera na promotivnim skupovima, posetama, konferencijama i slično koje organizuju organi vlasti tokom izborne kampanje, kao i na drugim događajima koji su namenjeni medijskoj promociji, osim kada je jasno naznačeno da je reč o aktivnosti koju sprovodi politička stranka, koalicija ili grupa građana koja učestvuje na izborima. Preciziranje pravila o odnosu organa vlasti i medija kažu da je potrebna potpuna zabrana, delimična zabrana (u doba izborne kampanje) ili da su potrebna jasna pravila o tome kada i na koji način organi vlasti mogu pokrivati troškove medijskog praćenja njihovih aktivnosti, te preciziranje pravila o postupanju funkcionera kada u zvaničnim prilikama dobiju pitanje koje se odnosi na njihove političke stranke, preciziranje i praćenje primene pravila o finansiranju medija ili medijskih programa kada je to finansiranje namenjeno praćenju rada organa vlasti, detaljnije uređivanje planiranja aktivnosti organa vlasti. Među preporukama se navodi i detaljnije i sveobuhvatnije uređivanje pitanja javnog i političkog oglašavanja. Do sada su u organizaciji Fondacije za otvoreno društvo i Fakulteta političkih nauka održana dva okrugla stola. Prvi sastanak ticao se uopšteno izbornih uslova, na drugom se govorilo o finansiranju kampanje, a naredni će biti o medijima. U planu je da se do kraja ukupno održi pet sastanaka.

Antrfile:

MOGUĆI ZAJEDNIČKI ZAKLJUČCI

Milan Antonijević iz Fondacije za otvoreno društvo izjavio je nakon prvog sastanka da je sastanak vlasti i opozicije na Fakultetu političkih nauka bio konstruktivan i da veruje da je moguće doći do zajedničkih zaključaka u vezi sa izbornim uslovima.
Definisane su, kako je rekao, četiri teme dijaloga.
Antonijević je objasnio da je sastanak održan na inicijativu Fondacije za otvoreno društvo i Fakulteta političkih nauka, i da nije bilo nikakvih pritisaka sa strane – niti od pomoćnika američkog državnog sekretara Metjua Palmera, niti od Evropske unije, niti od predsednika Francuske Emanuela Makrona – kako se to spekuliše u javnosti.
Autor: IVANA MASTILOVIĆ JASNIĆ
Arhiva vesti