O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
PRAVA ZAPOSLENIH BOLJE ZAŠTITITI
30. April 2018. godine
Dnevnik
Praznik rada – Prvi maj ustanovljen je 1889. godine, kao sećanje na radničke demonstracije u Čikagu nekoliko godina ranije. Taj praznik obeležava se u oko 150 država, a u Srbiji će biti obeležen u Beogradu, 1. maja u 12 časova, a borba za osnovna ljudska prava svakog radnika, odnosno borba za pravo na život dostojan čoveka traje i danas. Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, osim ukazivanja na položaj radnika u našoj zemlji, osnovni cilj sindikalnog okupljanja usmeren je na to da je poslednji trenutak da se zaustavi odlazak mladih iz Srbije, koji je alarmantan. – Nema dovoljno radnih mesta, teško se dolazi do posla, stepen nesigurnosti onih koji rade da li će i sutra imati gde da odu na posao je ogroman, plate su male, mnogo je rada na crno – kaže Milić. – U svakoj zemlji u kojoj je nezaposlenost visoka važi pravilo – uzmi ili ostavi, pa mnogi na to pristaju jer jednostavno nemaju izbora. I s prosečnom platom teško se sastavlja kraj s krajem, a kamoli da to uspeva onima koji kući svakog meseca donesu minimalnu zaradu, a takvih je mnogo. On ukazuje na to da je radnik praktično savremeni rob, lako je zamenjiv, a jedino što je sigurno je da je nesigurnost stalna i kad je u pitanju radno mesto, vreme rada, visina i redovna isplata zarade... – Srećom, u poslednje vreme vidljivi su pomaci nabolje, otvaraju se fabrike, zapošljavaju novi radnici, stvara povoljna klima za investitore i u tom pravcu se mora nastaviti. Srbija ima šta da ponudi – mlade i obrazovane ljude, kao i one s iskustvom. Ne sme se dozvoliti da Srbija bude zemlja jeftine radne snage, da najveći broj zaposlenih zarađuje minimalac, koji je u proseku od oko 200 do 250 evra mesečno. Po Milićevim rečima, rad na crno i siva ekonomija i dalje su veoma prisutni, te Zakon o radu, koji je na snazi od 2014. godine, nije dao onaj rezultat koji se prilikom njegovog donošenja očekivao. – Ako je Zakon o radu trebalo da doprinese smanjenju rada na crno, rezultat nije postignut i argument, koji je navođen kao ključan, ne stoji jer je prošle godine otkriveno 21.228 radnika koji su radili neprijavljeni, na crno, i to i u registrovanim i u neregistrovanim preduzećima. To je 15 odsto više nego godinu ranije, a čak 37 odsto više nego 2015. To svakako govori o tme da se broj zaposlenih na crno povećava, bez obzira na to što se može tumačiti i time da su isnpekcijski organi bolje radili. Za bolji položaj radnika država bi trebalo da bude na strani radnika, a ne krupnog kapitala, da otkriva i kažnjava nesavesne poslodavce – koji izrabljuju i zapošljavaju radnike na crno i ne plaćaju poreze i doprinose. U Srbiji rad preko agencija za zapošljavanje još uvek nije zakonski regulisan, a iako su sindikati protiv takve vrsta radnog angažmana, ukazuje Milić, ne mogu se zatvarati oči i praviti se da ga nema. – Važno je da se izjednače položaj i prava radnika na lizing s pravima zaposlenih na neodređeno vreme, njihov broj ograniči na deset odsto ukupno zaposlenih u kompaniji, da se na lizing ne mogu zapošaljavati radnici u osnovnoj delatnosti firme, mora im biti dozvoljeno sindikalno organizovanje, plaćeni svi doprinosi i porezi... – kaže Milić.

Antrfile:

Štrajk je Ustavom garantovano pravo

– Štrajk je Ustavom garantovano pravo i poslednji je vid radničke borbe, kada su iscrpljeni sve druge mogućnosti i kad se do kompromisa nije došlo. Ne vidim razlog zašto se donosi zakon o štrajku, koji će otežati mogućnost da radnici iskažu svoje nezadovoljstvo i ukažu na nepravdu s kojom su suočeni – kaže Milić.
Autor: DOBRILA MLAĐENOVIĆ
Arhiva vesti