O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
BRZA TRAKA ZA KOSOVO, SPORA ZA EVROPSKU UNIJU
20. Maj 2018. godine
Politika
OD NEDELjE DO NEDELjE Zašto lideri EU nisu bili raspoloženi da na samitu u Sofiji navedu preciznu godinu ulaska u članstvo zapadnog Balkana Jelena Cerovina osle Samita „EU - Zapadni Balkan” jasno je, čini se više nego ikada ranije, da nema „brze trake” koja bi zemlje ovog regiona odvela u obećanu EU, ali zato postoji druga „brza traka”, a ona bi trebalo da dovede do sporazuma između Beograda i Prištine. Ili, kako je to po završetku skupa objasnio predsednik Evropskog saveta Donald Tusk: ekonomija i broj stanovnika zapadnog Balkana ne mogu biti problem za put ka Evropskoj uniji, ali je u regionu po stanovniku više nevolja nego u Nemačkoj i Francuskoj zajedno. Jasna poruka svih vođa Evropske unije iz Sofije, sažeo je Tusk, bila je da zapadni Balkan ima „evropsku perspektivu”, ali „nije nikako namera EU da taj proces naruši tako što bi nagovestila i neku brzu traku”. Kada je reč o „kosovskoj traci”, Aleksandar Vučić je, u nizu intervjua koje je imao pre i posle sofijskog samita, objašnjavao da ništa osim kompromisa ne može da dovede do trajnog mira. U razgovoru za nemački „Rajniše post”, predsednik Srbije je kazao da Srbija traži kompromisno rešenje i da se uvaže ne samo interesi Srba s Kosova već i interesi Srbije. On je, takođe, upozorio da bi moglo doći do novog talasa srpskog nacionalizma ukoliko se ne nađe rešenje prihvatljivo za većinu. Vučić je demantovao medijske napise po kojima su mu SAD ispostavile plan za rešenje kosovskog pitanja. On je, međutim, otkrio da je dobio „naznake, načela, principe u kojima ima pristojnih stvari”, ali i rešenja s kojima nije saglasan. Da takozvana Kvinta (Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i SAD), čiji su se predstavnici prošle sedmice sastali u Vašingtonu, nema nikakav plan za Kosovo, tvrdi i Kajl Skot. On kaže da je „normalna diplomatska praksa da se zemlje koje imaju slične stavove sastaju s vremena na vreme kako bi razmenile mišljenja i uskladile svoju politiku”. Ali to, kategoričan je Skot, ne znači da postoji plan Zapada o Kosovu. „Sve su to fantazije maštovitih medija”, ocenio je američki ambasador. Objašnjavajući čitaocima nemačkog dnevnika šta bi bilo fer rešenje, Vučić je rekao da je „nezamislivo da Srbija, pri rešenju konflikta, na kraju stoji praznih ruku”. On je, međutim, ocenio i da bi „moglo biti da Srbi prinesu veću žrtvu”. O tome šta je kompromis za Beograd, srpski predsednik nije želeo da se izjašnjava jer bi, kako je rekao, to moglo da oslabi pregovaračku poziciju Beograda. A na pitanje da li su Srbi zaista spremni na kompromis, Vučić je odgovorio negativno i poručio da se za to „moramo boriti”. Ovih dana on je govorio i o potrebi da se prevaziđe mržnja između Srba i Albanaca. Vučić je, kako piše španski „Pais”, povređen razmišljanjima poput onih u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, po kojima je napuštanje Kosova previsoka cena koju bi Srbija trebalo da plati za ulazak u EU jer je reč o kolevci srpskog naroda. Na ovakve stavove Vučić odgovara da bi bilo kakav oružani sukob zbog Kosova, ili neki drugi etnički sukob ili tenzije kojih još ima u regionu, ugrozili Srbiju. Hašim Tači se aktivno uključio u rad samita u Sofiji, očigledno zadovoljan što bojkot španskog premijera Marijana Rahoja nije prouzrokovao veće neprijatnosti po Prištinu. On je čak bio jedini koji je izrazio razumevanje za stav španske vlade, ali je to učinio uz opasku da ne može biti paralela jer „Kosovo nije Katalonija”. Najavio je da je spreman na nastavak dijaloga s Beogradom i da bi sporazum mogao biti potpisan za šest do devet meseci. Komesar EU za evropsku susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han na „Tviteru” je postavio fotografiju na kojoj su pored njega još i Vučić, Tusk i Tači i napisao: „Sveobuhvatna, obavezujuća normalizacija između Srbije i Kosova ključ je za regionalnu stabilnost i napredak na njihovim putevima ka EU.” U senci samita ostala je sednica Saveta bezbednosgi UN o Kosovu, održana početkom sedmice, gde je šef srpske diplomatije Ivica Dačić izneo niz oštrih ocena zapadnim ambasadorima. Navodeći da je dijalog Beograda i Prištine zapao u ćorsokak, generalni sekretar svetske organizacije Antonio Guteres je u svom izveštaju konsgatovao i da su se u poslednja tri meseca na Kosovo vratile samo tri osobe. Dešavanja u zemlji bila su u znaku nekoliko skupštinskih odluka. Zaposleni u namenskoj industriji usprotivili su se promenama u Zakonu o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, kojima je stranim investitorima omogućeno da učestvuju u privatizaciji ovih fabrika. Na jednoj pomalo neuobičajenoj sednici, smenjen je predsednik skupštinskog Odbora za dijasporu Ivan Kostić. Iz Dveri su poručili da sumnjaju da je jedini razlog za smenu njihovog funkcionera to što je ova partija dovela poslanicu ruske Dume s Krima, Nataliju Poklonsku. Skupština je formirala i Komisiju za istragu posledica NATO bombardovanja. A govoreći ovih dana o tom napadu na Srbiju, predsednik Parlamentarne skupštine NATO-a Paolo Ali rekao je da „u potpunosti” razume zašto se javno mnjenje u Srbiji protivi ulasku u ovu alijansu, imajući u vidu bombardovanje 1999. godine, u kojem je, „verovatno bilo grešaka”.

Antrfile:

Autor: JELENA CEROVINA
Arhiva vesti