|
|
|
KAD GAZDA MAJCI NIJE MAĆEHA 28. Februar 2018. godine
Večernje novostiPOSLODAVCI KOJI PRIMENJUJU MERE ZA PODSTICANJE NATALITETA MEĐU ZAPOSLENIMA SU RETKI, ALI IPAK POSTOJE
n "METALAC" ZA PRVO DETE DAJE 1.000 EVRA, ZA DRUGO 2.000, ZA TREĆE 3.000
"NEKTAR" PRILAGOĐAVA RADNO VREME I PLANIRA DA OTVORI VRTIĆ
RAĐAJTE decu, čeka vas radno mesto i kada se vratite s porodiljskog odsustva, ovo je bila jedina poruka koju je rukovodstvo "Metalca" iz Gornjeg Milanovca uputilo ženama u firmi kada je počela primena mera za podsticanje nataliteta. Posle 11 godina mogu da se pohvale i dobrim rezultatima: broj novorođenih beba porastao je sa 25 čak na 64 u godini za nama.
Kako kaže Dragoljub Vukadinović, predsednik Uprave "Metalca", iskustva iz njihovog okruženja, gde žene po nekoliko godina rade na određeno vreme, uticali su na to da se pozabave tim problemom.
- Od 2.100 zaposlenih, njih oko 900 su žene - govori naš sagovornik. - Za prvorođeno dete svaka od njih od firme dobije 1.000 evra, za drugo 2.000, za treće 3.000.
Na godišnjem nivou, za svu rođenu decu izdvajamo od 120.000 do 140.000 evra, ali rezultati su odlični.
To, međutim, nije sve: od Opštine Gornji Milanovac, majke dobijaju za svako novorođeno dete krevetac ili dušek, dok se za svako naredno dobija novac za kupovinu bebi-opreme.
Ovakvi primeri u Srbiji su, nažalost, retki, i mogu se izbrojati na prste jedne ruke. Međutim, kada ima dobre volje, poslodavci i zaposleni lako pronađu zajednički jezik.
U istraživanju koje je nedavno uradilo ministarstvo na čijem je čelu prof.
dr Slavica Đukić Dejanović, stavovi poslodavaca i zaposlenih uzeti su kao veoma važni za sagledavanje efekata postojećih zakonskih rešenja i za kreiranje novih politika i mera u oblasti rada i populacione politike, kojima može da se unapredi sistem podrške porodicama. Pokazalo se da su podrška države, porodice i poslodavaca neophodni za ostvarivanje ljudi u oblasti roditeljstva. Ta podrška nije samo finansijske prirode, već zadire i u mnoge druge segmente. Te podrške, međutim, gotovo da nema.
- Po važećem Zakonu o radu, zaposleni može sam sebi da odredi "radno vreme", posebno ako je reč o kreativnim zanimanjima - kažu u Ministarstvu. - Može da bira deo dana koji je najpovoljniji u interesu deteta i kada ne postoji problem zbrinjavanja naslednika. Tako je u radnim aktivnostima kreativniji, produktivniji, rečju, bolji i za poslodavca.
Jedina 100 odsto porodična srpska kompanija "Nektar" je svoju privrženost porodici prethodnih godina pokazala na delu. Da rode kod njih sve češće sleću, govori podatak da je u prošloj godini za trećinu povećan broj zaposlenih žena na porodiljskom u odnosu na prethodnu.
- Kada se vrate na posao, majke imaju fleksibilno radno vreme, mogu da rade od kuće ili da izađu ranije, što im daje neku vrstu sigurnosti - kaže Mina Tadić, direktorka marketinga u "Nektaru". - Za majke smo uveli i pakete koji obuhvataju naše proizvode, kao i vaučere za bebi-opremu, koje dobijaju od trenutka kada ostanu u drugom stanju pa sve do posle porođaja.
Ova kompanija planira da sledeće godine otvori vrtić za zaposlene majke, kao još jedan vid pomoći. Da se priča o natalitetu ne završava samo u njihovoj firmi, pokazuje podatak da su iz svoje kase prošle godine izdvojili 25 miliona dinara za rekonstrukciju odeljenja za vantelesnu oplodnju u beogradskom GAK "Narodni front".
Pomenuto istraživanje Ministarstva pokazalo je da je "Nektar" jedan od retkih primera dobre prakse u Srbiji. Tek svaki peti poslodavac obezbeđuje klizno radno vreme, njegovu preraspodelu svaki treći gazda, a svega 10 odsto njih omogućava zaposlenim roditeljima da rade od kuće. Iako sve te opcije postoje u Zakonu o radu. S druge strane, najveći broj zaposlenih je od svih ponuđenih opcija najvišu ocenu dao "kliznom radnom vremenu". Slede - izbor smene, rad od kuće i preraspodela radnog vremena.
Poslodavci su se, međutim, izjasnili da bi ih određene stimulativne mere dodatno motivisale u usklađivanju rada i roditeljstva.
Najviše njih, 56 procenata, smatra da su poreske olakšice najprihvatljiviji vid motivacije i nagrađivanja od strane države. n
Antrfile:
OČEVI I ODSUSTVO
RODITELJSKO odsustvo koristi samo 17,3 odsto očeva. Veliki broj firmi je spreman da finansijski pomaže roditelje. Mnogi već obezbeđuju pomoć za troškove rođenja i lečenja deteta, dok najmanji broj finasijski podstiče polazak deteta u školu. Tamo gde ovih vidova pomoći nema, gazde se pravdaju da im država ne daje poreske olakšice.
NEMA SLUHA ZA OBDANIŠTA
PREMA podacima sprovedenog istraživanja, više od polovine poslodavaca nije u mogućnosti ili još uvek nije prepoznalo potrebu da svojim zaposlenima obezbedi otvaranje vrtića i da na taj način poveća njihovo zadovoljstvo, a time i produktivnost rada, što za krajnji rezultat ima povećanje profita ili ostvarivanje boljih poslovnih rezultata.
Većina zaposlenih roditelja koji imaju decu predškolskog uzrasta upisuje ih u obdanište, dok oko trećina njih organizuje čuvanje dece na drugi način. Mališani su najčešće u vrtićima koji se nalaze blizu stana, dok je 13 odsto roditelja smestilo decu u predškolsku ustanovu koja je locirana blizu firme u kojoj radi jedan od roditelja.
Autor: J. Ž. SKENDERIJA
|
|
Arhiva vesti
|
