O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
SVAKI KONCERT ODSVIRAMO KAO DA JE PRVI
21. Februar 2019. godine
Danas
RAZGOVOR: Jelena Milašinović, PR menadžerka Beogradske filharmonije, o iskustvu najpopularnijeg beogradskog orkestra Beograd - Ključ rešenja za goruće pitanje budućnosti klasične muzike, koje je postalo opšte mesto i mršti lica upravnih odbora i komunikatora širom sveta, nalazi se u tome da ‘klasika’ bude smeštena u sadašnjost. Ako je adaptirate i prilagodite sadašnjosti tako da je nepojeftinite i nebanalizujete, napravili ste balans koji će ljudi razumeti, a u kome njena svevremenost neće biti ugrožena - kaže u razgovoru za Danas Jelena Milašinović, PR menadžerka Beogradske filharmonije, govoreći o iskustvima najpopularnijeg beogradskog orkestra. Beogradska filharmonija, koja se po kvalitetu nalazi među prvih deset orkestara na svetskim top-listama, 2018. dobila je nagradu za PR komunikaciju u integrisanim kampanjama koje dodeljuje Društvo Srbije za odnose sa javnošću, a nedavno je pokrenula i mesečni magazin Filharmonija, u kome je Jelena Milašinović jedan od urednika i autora. Na poslednjem afterpartiju BGF u Savamali pod nazivom „Klasika kasno noću“ pojavila se i u ulozi di-džeja. Razgovor za naš list vođen je uoči februarskog ciklusa koncerata za bebe. n Šta sve radi osoba koja je u BGF zadužena za odnose sa javnošću? - To je šarolika lepeza dužnosti. Pre svega ono što se podrazumeva da radi PR, a zbog načina na koji svi mi u Filharmoniji doživljavamo našu instituciju, ja mislim da sam i u ulozi i domaćina. Svako ko uđe u zgradu Filharmonije ili na koncert na Kolarcu ima pravo da dobije sve informacije. Paleta pitanja je vrlo široka i to je odličan način da se upozna publika. Meni to predstavlja veliko zadovoljstvo, iako je posao PR da se trudi da od pretplatnika napravi prijatelje, da nepubliku zainteresuje da postane potencijalna publika, a pre svega da zaintrigira one kojima je klasična muzika vrlo daleka. Tome služe projekti kao što je koncert na otvorenom, a u krajnoj liniji i di-džejisanje u klubu, dok je briga za bebe jedan od eklatantnih primera projekata koji se tiču zajednice, kao što je to bilo i prošlogodišnje pojavljivanje BGF na Beogradskom maratonu. Posao komunikatora je upravo da radi na osmišljavanju jezika kojim će ne samo približiti klasičnu muziku široj populaciji nego i projekte namenjene zajednici. To je taj balans. Na koncertu na otvorenom desetine hiljada ljudi je uživalo u visokoj umetnosti, ali na jedan masovni način. Za bebe zaista izađe da svira ceo orkestar, što je kuriozitet kad su ovakvi programi u pitanju, ali tu ostvarujete i potpuno direktan kontakt sa svakom osobom, svakim roditeljem koji je došao. n Da li je to nastavak onog koncepta iz vremena kad je direktor BGF Ivan Tasovac izašao i rekao: „Sviramo svadbe i sahrane“? - Ovo je druga strana tog koncepta, pošto je ono prvo bilo izrečeno u jednom satiričnom kontekstu da Filharmonija i klasika imaju svoje cenjeno i uvaženo mesto. Mi smo se za to mesto izborili zahvaljujući sjajnim muzičarima. Na stranu sjajna komunikacija i odlično osmišljeni programi - istina je da BGF stvarno svira odlično. Bez toga bi sve bilo prazno i neubedljivo. n Zbog čega se baš sad pojavio i Filharmonija magazin, koji piše o svemu što se događa u BGF - od gostovanja, kritika, planova, predstavljanja članova orkestra do toga šta se nalazi iza kuhinjice i omiljenih filharmonijskih recepata? - Iza ovih vrata na Studentskom trgu 11 ne nalazi se samo mesto gde jedan orkestar vežba i sprema koncerte. To je jedan potpuno drugačiji svet - dinamičan, šarolik, uzbudljiv, ponekad ekscentričan, ali svakako vrlo posvećen. I svako koga pitate čime se bavi teško da će reći da je zaposlen u BGF, zato što mi Filharmoniju doživljavamo kao deo svog života, ne samo kao posao. Mene to fascinira od prvog dana od kad sam u Filharmoniji, a i pre toga, kao publiku. Ovde ima jako puno priča koje govore koliko su ljudi koji rade u orkestru i za Filharmoniju svim svojim bićem potpuno posvećeni tom orkestru. Tu lepotu tima, koja se čuje na svakom koncertu, na svakom gostovanju, ljudi će još bolje upoznati, ako mogu da je sagledaju iz nekih drugih uglova - kako svoj orkestar doživljava bina-majstor, kroz svakodnevne aktivnosti muzičara kroz koje se prožima muzika jer je neodvojiva od njihovog života... Sve to ljude može da zainteresuje i za same koncerte. n Da li postoji strategija rada BGF sa medijima i publikom? - Prvo i osnovno ne samo u komunikacijama, nego u svemu što radi BGF jeste da svaki koncert odsviramo kao da je prvi, kao da se borimo za publiku. Ja mislim da je to jedna od tih tajni uspeha. Svako saopštenje se pušta sa idejom da je sala prazna. Iako znate da imate pažnju, interesovanje i navijače, uvek zamišljate da krećete iz početka. Gledamo da širimo krug, a da on ne bude orijentisan na one do kojih će poruka stići brže, već obrnuto. n Ko osmišljava tu medijsku strategiju i sliku BGF? - To je moj posao, a direktor Tasovac je mega nadaren čovek sa kojim su konsultacije i razgovor na ovu temu više od timskog rada, tako da u osmišljavanja svih akcija, ako nam nije zabavno, to znači da možda nije dovoljno uspelo. Naš tim je vrlo mali, zajedno sa Tasovcem pravimo i odmeravamo svaku ideju da li treba da se sprovede ili ne. n Koliko u tome što radite ima i kulturne diplomatije? - Puno, zato što nije samo floskula da kultura gradi mostove, granice se zaista prelaze i skreće se pažnja na zemlju kroz rad jedne od njenih najistaknutijih institucija i to ne samo kroz strateške projekte kao što su turneje i gostovanja. Veoma je važan i taj prodor na međunarodni teren gde se saznaje za neki orkestar, a preko njega osmišljava imidž cele zemlje. n Šta publiku čeka do kraja sezone „Bitije ljudsko“? - Svaki koncert BGF osmišljen je sa vrlo jasnom idejom. Svaki koncert ima svoj zaokruženi koncept - neki su vrlo angažovani, neki misaoni, duhoviti ili avangardni. Svi predstavljaju odgovore na određenu temu, odnosno skup refleksija različitih stilskih epoha. Filharmonija i dalje nastoji da ruši barijere, razbije predrasude i strah od koncertne dvorane tako što će klasičnu muziku izvesti izvan zidova, tako da nastavljano sa našim lejtnajt klasik događajima, a i treći koncert na otvorenom planiramo pri kraju sezone. n Nedavno smo prvi put od jednog visokog državnog zvaničnika, premijerke Ane Brnabić, čuli nešto konkretno o izgradnji nove koncertne dvorane BGF - da se radi studija akustike. U kojoj je to fazi? - Urađena je Studija izvodljivosti. To je važan deo projekta, neophodan za sprovođenje konkursa za idejno rešenje, tako da smo sve bliže ostvarenju tog velikog sna cele ekipe BGF, svih njenih pretplatnika i nove publike koja želi da dođe u koncertnu dvoranu. U ovom momentu još smo u administrativnim fazama, koje nas približavaju polaganju kamena temeljca.

Antrfile:

Didžejisanje u Savamali

- Za didžejisanje morate dobro poznavati oba sveta - onaj iz kog dolazite i svet u kome želite da nešto prezentujete. Meni je to bilo jako uzbudljivo. Reč je o novom konceptu, koji se u svetu vrlo retko sprovodi, svakako ne na ovaj način. Klasična muzika koju izvodi BGF vrlo često me jedva zadržava u stolici, jer je sva od jake energije i dobrih ritmova. Naprosto bila sam ubeđena da takav koncept može da se sprovede i u klubu, što smo ostvarili u saradnju sa klubom „Taman“ koji se nalaze na adresi koja je klaster malih klubova. Oni su imali istu viziju - proučavali su „Dojče gramofon“, koji ima sličnu vrstu projekta u kome velike zvezde klasične muzike, ekskluzivci „Dojče gramofona“, promovišu klasičnu muziku u berlinskim tehno klubovima. BGF na ovaj način uvodi klasičnu muziku na klupsku scenu jer u tome vidi ne samo njen energetski potencijal već neku pozitivnu dekadenciju. Bilo mi je milo da u klubu vidim oduševljena mlada lica spremna za noćni vikend-provod. Može se reći da se sa ovim projektom strateški okrećemo ka toj najosetljivijoj ciljnoj grupi - mladima od adolescenata do 25, 26 godina koji imaju pregršt interesovanja i vremena, a opet i predrasuda. To je za nas najinteresantnija ciljna grupa, koja će sedeti i možda biti redovni pretplatnik u novoj koncertnoj dvorani - objašnjava Jelena Milašinović.
Autor: JELENA TASIĆ
Arhiva vesti