|
|
|
VEĆINA MEDIJA PUMPA PARANOJU I AGRESIJU 17. Maj 2023. godine
DanasSenzacionalističko izveštavanje nije smanjeno, naprotiv, sada doprinosi porastu nasilja
BEOGRAD // Neuropsihijatar Vladimir Diligenski je nakon dve tragedije, odnosno masovnih ubistava u Srbiji, rekao da nam kao društvu treba oko tri meseca da prođemo period šoka i da se vratimo u stanje normalnosti. Međutim, šta ako mediji svakodnevno objavljuju slike dečaka osumnjičenog za ubistva, iznose neproverene činjenice iz njegovog života, licitiraju da li će i kada izaći na slobodu...
To uporno ponavljanje i podsećanje na tragedije ne donosi ništa dobro ni deci iz OŠ Vladislav Ribnikar, porodicama nastradalih, niti široj javnosti. Naprotiv, u protekla dva dana dvoje trinaestogodišnjaka je počinilo zločine. Jedna devojčica je osumnjičena da je nožem napala drugaricu u školi, dok je dan pre toga dečak istih godina napao ženu i njenog sina sekirom i nožem. Osim po tabloidima, slučaj masovnog ubistva u Ribnikaru „pretresa“ se i na Pinku, najgledanijoj televiziji i to sa nacionalnom frekvencijom. Tako je u jutarnjem programu kod Jovane Jeremić gostovao astrolog koji je „objasnio“ zašto je dečak počinio ubistva, analizirajući njegovu natalnu kartu.
Na pitanje kada ćemo kao društvo izaći iz stanja šoka, s obzirom na ovakvo izveštavanje pojedinih medija, aktivistkinja za ljudska prava Aida Ćorović kaže za Danas da iz tog stanja nećemo izaći dok god ovakva vlast i ovakvi mediji budu pumpali naše paranoje, strahove i agresiju. - Vlast sve ovo radi svesno, jer tako skreće pažnju sa onoga što su suštinski problemi našeg društva, ako je uopšte od društva nešto i ostalo. Nema i neće biti boljitka sve dok oni koji su nas gurnuli u ovaj pakao, ne odu. A, kako će i kada otići, to je neka druga tema, o kojoj ćemo pre ili kasnije biti prinuđeni da razgovaramo. I sve što duže budemo čekali, biće sve teže. U to nema sumnje, poručuje Ćorović.
Tamara Skroza, novinarka i članica Saveta za štampu, ističe za Danas da ako se sa ovakvim izveštavanjem nastavi, nikada nećemo izaći iz stanja šoka, odnosno vanrednog mentalnog stanja.
- Novinari pre svega moraju da poštuju Kodeks. Čak iako ga ne priznaju ili ne znaju ništa o njemu i zakonima, mislim da bi samo trebalo da razmisle o onome što rade i da razmisle o posledicama. Ako dovodimo goste kakve dovodimo u emisije, kakve su posledice? Ako pričamo to šta pričamo, kakve su posledice po nas i po ljude koji su neposredno uključeni u ove tragedije. Ljude koji su ostali bez dece i koji imaju decu, ističe Skroza.
Prema njenim rečima, ako novinari već ne priznaju Kodeks, i pravila koja su ustanovljena svuda u svetu, trebalo bi da razmisle o svojoj ulozi u društvu, o svojoj odgovornosti, i posledicama onoga što čine.
- U suprotnom, mi smo u bezizlaznoj situaciji. I plašim se da ćemo biti u večitom šoku, ako se ovako nastavi. Naravno, u tome veliku ulogu imaju i funkcioneri, nosioci vlasti, ali mi mediji smo neka vrsta tampon zone između njih i građana. I u normalnim okolnostima moramo da razmišljamo o onome što radimo, a sada i duplo više od toga, upozorava Skroza. Naša sagovornica apeluje na sve koleginice i kolege, poručujući da mi više ne radimo u normalnim, već vanrednim okolnostima, gde svaka reč ima težinu deset puta veću nego što je imala do sada.
Od početka godine u Srbiji je ubijeno 18 žena, a talas femicida je posebno porastao početkom maja. Nakon masovnih ubistava u Srbiji, svaki treći dan je ubijena po jedna žena. Tom talasu je takođe doprinelo tabloidno izveštavanje o ubistvima. Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra ističe za Danas da medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama ima veliki uticaj kada je reč o tome da li će žene odlučiti da prijave nasilje, da se nekome obrate... Kako dodaje, to takođe doprinosi da se drugi vidovi nasilja (psihološko, ekonomsko, seksualno), koje možda ne ostavlja fizičke posledice, zanemaruje i od samih žena, ali i od strane društva i institucija.
Antrfile:
Zatvoreni krug nasilja prema ženama
- Ukoliko vide da je medijsko izveštavanje senzacionalističko, sa detaljima, ređe će se žene odlučiti za traženje podrške iz straha da i one ‘ne završe na naslovnim stranama’. Istovremeno, ako su žrtve konstantno predstavljene sa modricama, uplakane, raščupane, bilo da je to prikaz realnih žena ili su montirani vizuali, to doprinosi da i druge žene ostanu zarobljene u ulozi žrtve, jer se ne nudi izlaz, već samo taj zatvoreni krug, ukazuje Pavlović.
Autor: KATARINA ŽIVANOVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
