9. Januar 2023. godine
Blic

Srušeni mnogi meteorološki rekordi u Srbiji krajem 2022. godine

Iako smo već skoro na polovini meteorološke zime (meteorolozi je računaju od 1. decembra do kraja februara), prave hladnoće i snega skoro da uopšte nismo ni imali, a prema poslednjim prognozama, pravih zimskih čarolija nema ni na vidiku.

Da je iza nas ekstremno toplo vreme za ovo doba godine, više nalik proleću ili jeseni nego zimi, znali smo i na osnovu laganih jakni koje smo nosili ili sedenja na suncu u baštama kafića i restorana, a sada su stigle i zvanične brojke koje su sve to potvrdile.

NIKAD TOPLIJE NA KOPAONIKU Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), prethodni decembar bio je sveukupno drugi najtopliji u celoj Srbiji od 1950. godine, ali je u Beogradu bio najtopliji od 1887. godine, odnosno od kada su počela meteorološka merenja na ovim prostorima! Apsolutni rekord i najtopliji decembar ikada zabeležen je i u Zrenjaninu, Banatskom Karlovcu, Sremskoj Mitrovici i na Kopaoniku.

Srednja decembarska temperatura u Beogradu iznosila je sedam stepeni, odnosno četiri stepena više od proseka, čime su poprilično nadmašena dva prethodno najtoplija decembra - oni iz 1985. i 1960. godine kada je prosek temperature bio 6,6 stepeni. Za njima kao najtopliji decembri slede oni iz 1958, 1999, 2019, 1950...

“Srednja temperatura vazduha tokom decembra je bila u intervalu od 3,1 stepena u Požegi do 7 u Beogradu i Nišu, dok je u planinskim predelima bila od 0,8 na Crnom vrhu do 3,3 na Zlatiboru. Odstupanje srednje mesečne temperature vazduha od normale za referentni period 1991-2020.

bilo je od 2,1 u Negotinu do 5 u Sjenici. Srednja temperatura vazduha tokom decembra je u većem delu zemlje bila u kategoriji ekstremno toplo”, stoji u analizi RHMZ.

U KRAGUEJVCU ČAK 22,2 STEPENA Srednja maksimalna temperatura vazduha tokom decembra je bila u intervalu od 6,2 u Požegi do 11,2 u Beogradu. U planinskim krajevima je srednja maksimalna decembarska temperatura vazduha bila od 3,9 na Crnom vrhu do 8,5 u Sjenici.

“Najviša maksimalna dnevna temperatura vazduha u Srbiji je iznosila 22,2 stepena, a zabeležena je 16.

decembra u Kragujevcu, čime je prevaziđen apsolutni dnevni maksimum temperature vazduha za decembar na ovoj stanici koji je iznosio 21,6 stepeni. U Beogradu je najviša dnevna temperatura vazduha iznosila 19,4 stepena, a izmerena je 10. decembra”, rekli su iz RHMZ.

- U Evropi i u Srbiji su oboreni neki rekordi poslednjih dana. Ovaj 30. i 31. decembar i 1. januar bila su najtoplija tri dana otkad se vrše merenja. Poslednjeg dana godine je oboren rekord iz 2009, maksimalna izmerena temperatura je bila 18,2, ali i 30. decembar i 1. januar su bili najtopliji do sada - rekao je za RTS klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević.

I PLANINE SKORO BEZ LEDENIH DANA Da zime praktično nije ni bilo svedoči i podatak da je najviše ledenih dana, tokom kojih temperatura nije prelazila u plus, zabeleženo na Crnom vrhu - 11, zatim pet na Zlatiboru, tri u Negotinu i na Kopaoniku, dok je jedan registrovan u Sjenici i Požegi.

Kada su mrazni dani u pitanju (kada je jutarnja odlazila ispod nule), broj je bio u intervalu od 15 na Zlatiboru do 23 na Kopaoniku. U nižim predelim najmanje mraznih dana je bilo četiri u Beogradu, a najviše 16 u Zaječaru. Zabeleženi broj mraznih dana je u većem delu zemlje za šest do 11 dana manji od decembarskog proseka.

“Srednja minimalna temperatura vazduha je tokom decembra bila u intervalu od minus 0,3 u Zaječaru do 4,2 u Beogradu. U planinskim predelima je srednja minimalna temperatura vazduha bila u intervalu od minus 1,9 na Crnom vrhu do 0,2 stepena na Zlatiboru. Prema metodi percentila srednja mesečna minimalna temperatura vazduha je u većem delu zemlje bila u kategorijama veoma toplo i ekstremno toplo. Najniža minimalna dnevna temperatura vazduha od minus 9,1 zabeležena je 13. decembra na Kopaoniku.

U nižim predelima najniža dnevna temperatura vazduha je registrovana u Kuršumliji 20. decembra i iznosila je minus 7,4, dok je u Beogradu 13. decembra izmereno minus 3,2 stepena”.

NA ZLATIBORU TEK TRI DANA SA SNEGOM Snega je bilo u decembru 2022. ali na kašičicu. U mnogim gradovima samo jedan dan, a čak su i planine tokom većeg dela meseca bile bez belog pokrivača.

“Snežni pokrivač je zabeležen u većem delu zemlje.

Najviši snežni pokrivač od 16 cm je izmeren na Kopaoniku 2. decembra. U nižim predelima najviši snežni pokrivač je iznosio 10 cm, a zabeležen je 14. decembra u Dimitrovgradu i 15. decembra u Negotinu. Na Kopaoniku je zabeležen i najveći broj dana sa snežnim pokrivačem - 15, na Crnom vrhu ih je bilo 13, u Sjenici šest, na Zlatiboru i u Dimitrovgradu tri, dok je u ostalom delu Srbije bilo jednog do dva dana sa snežnim pokrivačem”, dodali su iz RHMZ.

Antrfile:

ZNALO JE DA BUDE I 26,4 STEPENA

Visoke temperature tokom decembra nisu bile baš retkost ni u 20.

veku.

- Iako je najtoplija zima u Srbiji bila 2007. godine sa prosečnom zimskom temperaturom od četiri stepena, najviša dnevna temperatura zabeležena je u Loznici 19. decembra 1989. godine i bila je čak 26,4 stepena - rekla je ranije za “Blic” Jasminka Smailagić iz RHMZ.

NAJTOPLIJA ZIMA 2007, NAJHLADNIJA 1954. GODINE

Decembar 2022. je bio rekordno topao, slično se nastavilo i u januaru 2023, pa se mnogi pitaju da li je pred nama najtoplija zima ikada na ovim prostorima.

Ipak, to ćemo znati tek za nešto više od mesec i po dana, mada ova zima definitivno ima sve predispozicije da uđe u meteorološke anale.

Prema podacima RHMZ, najtoplija zima u Srbiji od 1950. godine bila je ona iz 2007. godine, a zatim slede 1951, 2021, 2016, 2014, 2020, 2001...

Na drugoj strani, ubedljivo najhladnija zima u našoj zemlji registrovana je 1954. godine, a zatim slede 1963, 1985, 1964, 2003, 1969, 1981...

U BEOGRADU 1962. BILO 80 CM SNEGA

Sneg koji je sredinom februara 1984. godine napadao na Kopaoniku još je u sećanju mnogih. Kako se prisećaju meteorolozi, tada je napadao do visine od čak 198 centimetara! - U Beogradu je trećeg februara 1962. godine zabeleženo najviše snega, bilo ga je 80 centimetara, što je maksimalna visina na teritoriji glavnog grada Srbije.

Nekome stiže sneg, a nekome košava

POČETAK NEDELJE DONOSI pogoršanje vremena, kišu, pad temperature, ali će i dalje biti znatno toplije od proseka za ovo doba godine, uglavnom sa temperaturama od pet do deset stepeni. U plusu.

“U ponedeljak naoblačenje s kišom. Više padavina biće u drugom delu dana. Duvaće jaka i olujna košava. U utorak vetar u skretanju na umeren i jak, severozapadni, a usled pada temperature kiša će preći u sneg prvo na planinama, a krajem dana i u toku noći ka sredi i u nižim delovima jugozapadne i jugoistočne Srbije uz stvaranje snežnog pokrivača visine do 10 cm u nižim predelima i od 10 do 30 cm na planinama. U ostalim krajevima postepeni prestanak padavina, a u Vojvodini i delimično razvedravanje. U sredu oblačno, suvo i hladnije uz slabljenje vetra, a mešovite padavine (kiša i sneg) očekuju se samo još ujutro i pre podne na jugoistoku Srbije. Novo naoblačenje s kišom, na planinama sa snegom ,očekuje se narednog vikenda”, kažu iz RHMZ.

Ipak, kako kažu meteorolozi, prave zime sa snegom i minusom ne treba očekivati pre 23. januara.

Autor: NN

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine