28. Avgust 2023. godine
Danas

Analiza Demostata o učešću Srbije u nedavnim diplomatskim inicijativama koje pokreće zapad

Beograd // Bilateralni susret predsednika Srbije i Ukrajine, Volodimira Zelenskog i Aleksandra Vučića, koji se odigrao na atinskom samitu EU-Zapadni Balkan, ili, preciznije rečeno EU-Zapadni Balkan - „istočni susedi“, zasenio je sve druge teme o kojima su raspravljali domaćin skupa grčki premijer Kirijakos Micotakis i ostali učesnici, piše Demostat.

Tviter diplomatija

Zelenski je iznova pokazao da je majstor „Tviter diplomatije“, budući da se iz samo jednog tvita otkriva suština njegovog sastanka oči u oči sa Vučićem. Kako je poručio predsednik Ukrajine, bio je to „otvoren, iskren i plodonosan susret, dobar razgovor o poštovanju Povelje UN i nepovredivosti granica, o zajedničkoj budućnosti naših naroda u zajedničkom evropskom domu, o razvoju naših odnosa, što je u obostranom interesu“. Termin „plodonosan“ koji je upotrebio Zelenski moguće je tumačiti pre svega u kontekstu posredne vojne saradnje Srbije i Ukrajine. Podsetimo, maltene od početka rusko-ukrajinskog rata sporadično se pojavljuju tvrdnje da Srbija, iako odbija da uvede sankcije Rusiji zbog agresije u Ukrajini, tajnim kanalima učestvuje u snabdevanju municijom Kijeva.

Iz tvita Zelenskog jasna je i namera obe države da se pridruže Evropskoj uniji, dok se sintagma „razvoj naših odnosa“ može protumačiti kao spremnost Srbije da se postepeno prilagođava zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici Unije, što bi, na kraju dana, značilo i pristanak da se Rusiji uvedu sankcije, kao i učešće u obnovi posleratne Ukrajine u okviru zajedničkog plana saveznika Ukrajine.

Da je Srbija spremna da se pridruži takvim naporima potvrđuju i reči premijerke Ane Brnabić, koja je putem video-linka učestvovala na samitu Krimske platforme, održanom u sredu 23. avgusta, samo dva dana od samita u prestonici Grčke.

Nije slučajnost ni što je ukrajinski predsednik u svom tvitu pomenuo „poštovanje Povelje UN“. Zelenski je na taj način naglasio da Vučić i on dele svest o međusobnom prihvatanju teritorijalnog integriteta dveju država. Navedeni stav dodatno dobija na težini ako se imaju u vidu nedavne najave pojedinih parlamentaraca iz Kijeva da je potrebno da Ukrajina prizna Kosovo.

„Win-win“ situacija

Stoga, susret Zelenski-Vučić, upriličen u okviru obeležavanja dvadesetogodišnjice samita iz Soluna, na kojem je državama Zapadnog Balkana poručeno da su vrata Evropske unije za njih otvorena (taj cilj, kao što je dobro poznato svima, i dalje nije ispunjen), predstavlja njin-njin situaciju za predsednike i Srbije i Ukrajine.

Ipak, ako bismo na diplomatskoj vagi merili ostvarenu korist, stiče se utisak da je taj razgovor u ovom trenutku značajniji za Srbiju, toliko da se, čak, može nazvati i istorijskim. Vučić je posle sastanka sa Zelenskim otkrio da se ukrajinski predsednik interesovao i zašto je javno mnjenje u Srbiji takvo (proputinovsko).

Ono što Vučić zasigurno nije rekao Zelenskom, a što je vidljivo svim iole objektivnim posmatračima medijske scene Srbije jeste da je stanje u javnom mnjenju, gde dominira proruski, a ujedno i antizapadni narativ, umnogome rezultat uporne propagande srpskih vlasti u proteklih deset godina. Takvu kampanju serviraju mnogi mediji, počev od javnog servisa, nacionalnih frekvencija, pa do provladinih tabloida. Ipak, medijska slika se u poslednje vreme donekle menja. Ilustracije radi, prorežimski TV Pink počeo je da otvoreno propagira „američke vrednosti“.

„Strateško strpljenje“

Poruke koje su nakon razgovora poslali predsednici Srbije i Ukrajine istovremeno pokazuju da model „strateškog strpljenja“ koji sprovodi aktuelna američka administracija daje rezultate, bez obzira na kritike koje sa Zapada zbog toga stižu na adresu Vašingtona. Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil naveo je u intervjuu za Glas Amerike da je bio „ekstremno zadovoljan“ kada je video da su Vučić i Zelenski seli da razgovaraju.

Suština strategije prema Srbiji koju zagovara administracija SAD, a čiji je predstavnik ambasador Hil, podrazumeva sukcesivno ispunjavanje ključnih tačaka na evropskom putu: ubrzano sprovođenje Ohridskog sporazuma Beograda i Prištine, nastavak diversifikacije snabdevanja gasom, te postepeno pridruživanje paketima sankcija Rusiji.

Na kraju, naivno bi bilo poverovati da će Amerika i EU prestati da traže od srpskog predsednika da u našoj državi (konačno) bude uspostavljena „potpuno funkcionalna demokratija“. Ma koliko izgledalo da su ostale tačke iz agende Vašingtona važnije, pitanje demokratije u Srbiji ponovo će doći visoko na dnevni red, čim budu rešena „najkrupnija pitanja“, poput Kosova i sankcionisanja Rusije.

Antrfile:

Ivica Dačić se pravda zbog Krimske platforme

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je posle dvodnevne ćutnje demantovao tvrdnje pojedinih ukrajinskih medija da se naša država pridružila Krimskoj platformi - međunarodnoj diplomatskoj inicijativi za konsultacije i koordinaciju, pokrenutoj na poziv Ukrajine. Kako je objasnio za TV Pink: „Srbija se nije pridružila Krimskoj platformi, ili deklaraciji, premijerka je putem video poruke učestvovala u radu tog skupa, ali mi nismo podržali, niti smo prihvatili taj tekst Krimske platforme, baš zato što izlazi izvan onih okvira koji su za nas prihvatljivi“.

Autor: P. D.

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine