|
|
|
NOVI BAJDENOV SPECIJALAC ZA ZAPADNI BALKAN 23. Maj 2023. godine
BlicDžejms O’Brajen bio je savetnik Olbrajtove, a sada će biti šef Eskobaru
Kandidaturom i izvesnim imenovanjem Džejmsa O’Brajena za pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, vašingtonska administracija pojačaće na Balkanu broj kadrova koji su na različite načine povezani sa ratovima na ovim prostorima tokom devedesetih.
Posle ambasadora Kristofera Hila, učesnika u Dejtonskim pregovorima i novoimenovanog šefa Centra za globalni angažman Džejmsa Rubina, bliskog saradnika Medlin Olbrajt, na ove prostore dolazi čovek koji je povezan i sa Dejtonom i sa Olbrajtovom, ali i sa pregovorima u Rambujeu. Koja će biti njegova uloga i koliko će ona promeniti odnose između Vašingtona i Beograda? ESKOBAR DOBIJA NOVOG ŠEFA Analitičari očekuju da bi O’Brajen mogao da ubrza rešavanje otvorenih pitanja na Zapadnom Balkanu. Na novu funkciju dolazi umesto Karen Donfred i biće nadređeni Gabrijelu Eskobaru koji je izaslanik SAD-a za Zapadni Balkan. Inače, O’Brajen je prošle godine postao i šef Kancelarije za koordinaciju sankcija, u rangu ambasadora.
Da je reč o iskusnom diplomati pokazuje i podatak da je služio u dve američke administracije kao specijalni izaslanik predsednika.
Našoj javnosti najpoznatiji je po tome što je učestvovao u pronalaženju rešenja za okončanje rata u BiH i pomogao u formulisanju Dejtonskog sporazuma 1995.
godine, a bio je i deo američke administracije tokom pregovora Beograda i Prištine u Rambujeu 1999. godine.
Uz sve to, bio je viši savetnik Medlin Olbrajt.
Sada ponovo stiže u region jer očigledno ima nedovršena posla.
„PROVERENI KADAR IZ 90-TIH” Diplomata Zoran Milivojević ističe za “Blic” da je imenovanje O’Brajena odraz politike aktuelne američke administracije Demokrata na čelu sa Bajdenom.
- To je još jedan u nizu proverenih kadrova iz devedesetih godina koje je SAD ponovo angažovao za rešavanje pitanja i u regionu i u celoj Evropi. Njegovo imenovanje treba povezati sa budućim ishodom rata u Ukrajini, polako se iz tajne diplomatije prelazi u javnu diplomatiju i u celu priču uključuju Kina, afrički lideri...
Očekuje se novi rasplet i nova bezbednosno-politička arhitektura Evrope - ocenjuje Milivojević.
Kako kaže, očigledno je da Zapad na čelu sa SAD želi da ubrza dinamiku rešavanja pitanja u regionu.
- Videlo se to i po poslednjim izjavama Dereka Šolea i Gabrijela Eskobara. Zapad želi da na osnovu evropskog plana koji je za SAD i EU obavezujući dokument i za Prištinu i za Beograd da stvori čistu situaciju u regionu.
O’Brajen, Hil i ostali su provereni kadrovi koji dobro poznaju region što pokazuje interes američke administracije za ovo podneblje - analizira Milivojević.
„SRBIJA POD JOŠ VEĆIM PRITISKOM” Naš sagovornik podseća da je O’Brajen iskusan i u sankcionoj politici.
- To je poruka da će se ići ka verifikaciji sankcione politike u odnosu na Rusiju i budući rasplet u Evropi.
Sa proverenim kadrovima SAD želi da reši pitanje rata u Ukrajini, globalnih odnosa, odnosa prema Rusiji, izgradi bezbednosno-političku arhitekturu Evrope, reši pitanje regiona i uvede ga u transatlantsku zajednicu - navodi Milivojević.
Diplomata očekuje da će Srbija biti sad pod još većim pritiskom jer će, kako kaže, američka politika istrajati na svom konceptu da se sva nerešena pitanja što pre reše.
- Vašington daje novu dinamiku u realizaciji strateških interesa. U regionu daju prioritet kosovskom pitanju jer smatraju da će rešavanjem tog pitanja lakše nositi sa situacijom u BiH - zaključuje Milivojević.
JAČI AUTORITET OD ESKOBARA Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, očekuje da O’Brajen kao jači autoritet od Eskobara preokrene situaciju na Kosovu.
- Do sada su se stvari na KiM odvijale od zla ka gorem. Ako se nastave tako, mislim da se situacije neće rešiti ni u narednih 20 godina.
Verovatno su u Vašingtonu procenili da stvari ne idu onim tempom kako su očekivali. Ni Ukrajini ne ide sve po planu pa verovatno hoće da začepe jednu kritičnu tačku - ističe za “Blic” Popov.
Kako kaže, i O’Brajen i Hil dobro poznaju region.
- Sad se postavlja pitanje da li će kao tokom devedesetih godina kada je najveću ulogu imao Ričard Holbruk preduzeti energičnije akcije i biti više na terenu u razgovorima sa predstavnicima obe strane. Potrebno je konkretnije predočiti i Beogradu i Prištinu sa kakvim posledicama će se suočiti ako se ne pridržavaju sporazuma.
Samo tako mogu se očekivati neki rezultati u vezi sa rešavanjem kosovskog pitanja - zaključuje Popov.
Antrfile:
DESNA RUKA MEDLIN OLBRAJT
O’Brajen je bivši službenik Stejt departmenta i dobitnik brojnih nagrada za službu od 1989. do 2001. godine, bio je viši savetnik bivše sekretarke Medlin Olbrajt, kao prvi zamenik direktora za planiranje politika i predsednički izaslanik za Balkan.
Takođe, predvodio je podršku SAD Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju sa sedištem u Hagu, koji je pomogao privođenje pravdi odgovornih za ratne i zločine protiv čovečnosti.
Vodio je i veliki program sankcija i davao savete o nizu pitanja, uključujući mirovne pregovore u Evropi, naučne i ekološke sporazume, postsovjetsku tranziciju Rusije i Ukrajine i inicijative za istragu i krivično gonjenje osoba odgovornih za ratne zločine. Kao prvi predsednički izaslanik za pitanja talaca od 2015. do 2017. pomogao je u uspostavljanju kancelarije i radio na bezbednom povratku stotinu američkih državljana.
Autor: MARKO TAŠKOVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
