|
|
|
DA LI SU ZAHTEVI OPOZICIJE SAMO PROBNI BALONI 26. Januar 2021. godine
Politika Koliko su realni predlozi dela opozicione scene upućeni vlasti uoči početka
najavljenog Međustranačkog dijaloga
Razdvajanje izbora, ministarstvo za sprovođenje izbora i paralelno uređivanje
RTSa ideje su za koje DS, SSP i PSG smatraju da treba da budu deo pregovaračke
platforme opozicije u dijalogu sa vlašću o izbornim uslovima. Neke druge
opozicione stranke će na sastanku zakazanom za danas razgovarati o svojim
viđenjima uslova koji bi bili optimalni za odluku o učešću na predstojećim
izborima najkasnije na proleće sledeće godine. Dok ne vidimo da li će se
zahtevi jednih i drugih, pa i ostalih delova opozicije poklopiti, hoće li biti
usaglašavanja, ko će na kraju predstavljati opoziciju u tom dijalogu i sa
kakvom platformom, i da li su to možda samo probni baloni, može li se
razmotriti ono što traže stranke Zorana Lutovca, Dragana Đilasa i Pavla
Grbovića. Vlast je to već uradila i rekla - ne. Naročito kada je reč o
ministarstvu za izbore i uređivanju Javnog servisa.
„Zamislite da imate ministarstvo izbora, koje nigde ne postoji", rekao je
Aleksandar Vučić koji, kako je naveo, ni sam nije zadovoljan radom RTSa, ali
„RTS treba da bude objektivan a ne da ima partijska uredništva" kako predlaže
opozicija.
Đorđe Vukadinović, urednik „Nove srpske političke misli", ne misli da su ovo
kompletki, a ni najvažniji deo zahteva, ali su medijski najeksponiraniji. I ne
misli da su to konačni zahtevi opozicije, niti da je odbijanje vlasti da o
njima razgovara takođe konačno i definitivno. „Mislim da je reč više o
zauzimanju pozicija i sa jedne i sa druge strane", kaže on za „Politiku".
Ističući da neke opozicione stranke ne stoje iza ovih zahteva, a neke su se i
oštro ogradile, Nebojša Krstić, marketinški stručnjak, smatra da su ovo tri
zahteva Dragana Đilasa i da ih tako treba komentarisati. „Zahtev za
razdvajanjem izbora je neprincipijelan, jer je Đilas upravo i došao na vlast,
ne zahvaljujući podršci koju su njemu građani dali, već zahvaljujući
predsedničkim izborima na kojima je Tadić pobedio, a Đilas postao šef Narodne
kancelarije, kasnije i ministar u Ko štuničinoj vladi. Dakle, kada spojeni
izbori odgovaraju Đilasu, onda su dobri, a kada mu ne odgovaraju onda ih treba
zabraniti. Zato ovaj zahtev treba odbaciti, jer se pravila ne smeju donositi da
bi odgovarala jednom čoveku", ocenjuje Krstić zataš list.
Za Vukadinovića je razdvajanje izbora „smislena stvar, pogotovo kada govorimo o
parlamentarnim i predsedničkim, koja bi verovatno najlakše mogla da bude
prihvaćena". Kako ističe, bar kada je reč o predsedničkim i parlamentarnim
izborima, logično je i umesno da budu razdvojeni, a ovog puta nema nikakvog
razloga za njihovo poklapanje.
„Najviše pažnje i kritika je izazvala priča o ministarstvu za izbore. Mislim da
tu suština nije u ministarstvu i nekakvom ministru, već u potrebi za
postojanjem nekog regulativnog tela, ili organa, koje bi bilo odgovorno za
izborne radnje, za sprovođenje i kontrolu izbornog procesa. U toj nekoj blažoj
formi to je nešto o čemu može da se razgovara. Jer, da se ne lažemo (a nešto
slično važi i za ovaj medijski zahtev), u toj formi u kojoj je predloženo, to
zvuči radikal
no i 'jeretički', ali pošteno govoreći, ti zahtevi su izraz i rezultat
nepoverenja najvećeg dela opozicione scene i jednog dela javnosti u postojeći
medijski i politički sistem, izraz nepoverenja u postojeće institucije i tela
koje sprovode izbore", ocenjuje Vukadinović.
Gde na svetu postoji ministarstvo za izbore, pita Nebojša Krstić i odgovara:
„Koliko znam nigde. Čini mi se da za ovaj predlog i sam Đilas zna da je lišen
svakog smisla, ali je dat da bi bio odbijen i da bi se reklo kako vlast 'odbija
predloge opozicije' i kako vlast u stvari ne želi dijalog". Kada je reč o
dvojnom uređivanju RTSa, Krstić ocenjuje da bi to značilo, koliko on razume
„ovaj Đilasov zahtev", da jedan dan RTS uređuje vlast, a drugog dana on
(Đilas). Ideja javnog servisa je upravo u tome da RTS ne sme da uređuje nijedna
stranka, bila ona vlast ili opozicija, dodaje Krstić.
„Komplikovan mehanizam izbora rukovodstva RTSa, upravo je smišljen da bi se
javni servis zaštitio od stranaka koje bi da ga uređuju. Zato skupština bira
REM, REM bira upravni odbor RTSa, a UO RTSa bira direktora. Podsetiću vas da je
sadašnji direktor RTSa, upravo tako izabran, na otvorenom konkursu, a ne voljom
Đilasovom, Vučićevom ili ma čijom stranačkom. A glavni i odgovorni urednik
Informativnog programa je izabran na to mesto još u vreme prve vlade Vojislava
Koštunice. U međuvremenu su se promenile nekolike vlasti, a ličnost je ista,
nestranačka i profesionalna. I upravo tako treba da ostane, ako ne želimo da
stranke pretvore javni servis u svoju javnu tribinu, što bi bilo pogubno za
Srbiju", ističe Krstić.
Đorđe Vukadinović kaže da zahtev vezan za medijsku sferu deluje ,jeretički ili
malo blasfemično", da može da bude i neka druga forma, ali da „ne možete sada
pričati kao da se zadire u uređivačka prava nezavisnih medija, jer opozicija
smatra da ti mediji nisu nezavisni nego su u rukama vlasti". Kako dodaje, nama
je potreban povratak poverenja u izborni proces. U tom smislu, neophodna je
neka vrsta vanrednih lekova, inače ponovo nećemo ništa uraditi. Kako
objašnjava, neka forma „iskakanja", izlaska iz formalne pravne procedure je
neophodna ako hoćemo stvarno neki dogovor. Naravno da sve mora da prođe kroz
legalne tokove i kroz skupštinu, ali nije slučajno pominjanje Crne Gore i
Severne Makedonije u tom kontekstu, ukazuje on.
„I tamo ste imali vanredne mere i lekove i čak institucije. Hije pomoglo
opoziciji, negde nije. Za razliku od nekih kolega i dela opozicije, ja nemam
iluziju da bi usvajanje svih tih mera, čak i u celini, automatski donelo pobedu
opoziciji. Ali, mislim da su neke mere u tom pravcu neophodne da bi se
povratilo poverenje u izborni proces. To je važnije nego ko će pobediti ili
koliko će ko imati procenata na tim izborima", smatra Vukadinović.
Antrfile:
Autor: B. BAKOVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
