O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Mediji: Evo ko je stopirao vojne vežbe Srbije i čime nam je ...
10. Septembar 2020. godine
IZVOR: BETA /// Foto: EPA-EFE Philipp Guelland/Ilustracija
DA LI SU ZAHTEVI OPOZICIJE SAMO PROBNI BALONI
26. Januar 2021. godine
Politika
Koliko su realni predlozi dela opozicione scene upućeni vlasti uoči početka najavljenog Međustranačkog dijaloga Razdvajanje izbora, ministarstvo za sprovođenje izbora i paralelno uređivanje RTSa ideje su za koje DS, SSP i PSG smatraju da treba da budu deo pregovaračke platforme opozicije u dijalogu sa vlašću o izbornim uslovima. Neke druge opozicione stranke će na sastanku zakazanom za danas razgovarati o svojim viđenjima uslova koji bi bili optimalni za odluku o učešću na predstojećim izborima najkasnije na proleće sledeće godine. Dok ne vidimo da li će se zahtevi jednih i drugih, pa i ostalih delova opozicije poklopiti, hoće li biti usaglašavanja, ko će na kraju predstavljati opoziciju u tom dijalogu i sa kakvom platformom, i da li su to možda samo probni baloni, može li se razmotriti ono što traže stranke Zorana Lutovca, Dragana Đilasa i Pavla Grbovića. Vlast je to već uradila i rekla - ne. Naročito kada je reč o ministarstvu za izbore i uređivanju Javnog servisa. „Zamislite da imate ministarstvo izbora, koje nigde ne postoji", rekao je Aleksandar Vučić koji, kako je naveo, ni sam nije zadovoljan radom RTSa, ali „RTS treba da bude objektivan a ne da ima partijska uredništva" kako predlaže opozicija. Đorđe Vukadinović, urednik „Nove srpske političke misli", ne misli da su ovo kompletki, a ni najvažniji deo zahteva, ali su medijski najeksponiraniji. I ne misli da su to konačni zahtevi opozicije, niti da je odbijanje vlasti da o njima razgovara takođe konačno i definitivno. „Mislim da je reč više o zauzimanju pozicija i sa jedne i sa druge strane", kaže on za „Politiku". Ističući da neke opozicione stranke ne stoje iza ovih zahteva, a neke su se i oštro ogradile, Nebojša Krstić, marketinški stručnjak, smatra da su ovo tri zahteva Dragana Đilasa i da ih tako treba komentarisati. „Zahtev za razdvajanjem izbora je neprincipijelan, jer je Đilas upravo i došao na vlast, ne zahvaljujući podršci koju su njemu građani dali, već zahvaljujući predsedničkim izborima na kojima je Tadić pobedio, a Đilas postao šef Narodne kancelarije, kasnije i ministar u Ko štuničinoj vladi. Dakle, kada spojeni izbori odgovaraju Đilasu, onda su dobri, a kada mu ne odgovaraju onda ih treba zabraniti. Zato ovaj zahtev treba odbaciti, jer se pravila ne smeju donositi da bi odgovarala jednom čoveku", ocenjuje Krstić zataš list. Za Vukadinovića je razdvajanje izbora „smislena stvar, pogotovo kada govorimo o parlamentarnim i predsedničkim, koja bi verovatno najlakše mogla da bude prihvaćena". Kako ističe, bar kada je reč o predsedničkim i parlamentarnim izborima, logično je i umesno da budu razdvojeni, a ovog puta nema nikakvog razloga za njihovo poklapanje. „Najviše pažnje i kritika je izazvala priča o ministarstvu za izbore. Mislim da tu suština nije u ministarstvu i nekakvom ministru, već u potrebi za postojanjem nekog regulativnog tela, ili organa, koje bi bilo odgovorno za izborne radnje, za sprovođenje i kontrolu izbornog procesa. U toj nekoj blažoj formi to je nešto o čemu može da se razgovara. Jer, da se ne lažemo (a nešto slično važi i za ovaj medijski zahtev), u toj formi u kojoj je predloženo, to zvuči radikal no i 'jeretički', ali pošteno govoreći, ti zahtevi su izraz i rezultat nepoverenja najvećeg dela opozicione scene i jednog dela javnosti u postojeći medijski i politički sistem, izraz nepoverenja u postojeće institucije i tela koje sprovode izbore", ocenjuje Vukadinović. Gde na svetu postoji ministarstvo za izbore, pita Nebojša Krstić i odgovara: „Koliko znam nigde. Čini mi se da za ovaj predlog i sam Đilas zna da je lišen svakog smisla, ali je dat da bi bio odbijen i da bi se reklo kako vlast 'odbija predloge opozicije' i kako vlast u stvari ne želi dijalog". Kada je reč o dvojnom uređivanju RTSa, Krstić ocenjuje da bi to značilo, koliko on razume „ovaj Đilasov zahtev", da jedan dan RTS uređuje vlast, a drugog dana on (Đilas). Ideja javnog servisa je upravo u tome da RTS ne sme da uređuje nijedna stranka, bila ona vlast ili opozicija, dodaje Krstić. „Komplikovan mehanizam izbora rukovodstva RTSa, upravo je smišljen da bi se javni servis zaštitio od stranaka koje bi da ga uređuju. Zato skupština bira REM, REM bira upravni odbor RTSa, a UO RTSa bira direktora. Podsetiću vas da je sadašnji direktor RTSa, upravo tako izabran, na otvorenom konkursu, a ne voljom Đilasovom, Vučićevom ili ma čijom stranačkom. A glavni i odgovorni urednik Informativnog programa je izabran na to mesto još u vreme prve vlade Vojislava Koštunice. U međuvremenu su se promenile nekolike vlasti, a ličnost je ista, nestranačka i profesionalna. I upravo tako treba da ostane, ako ne želimo da stranke pretvore javni servis u svoju javnu tribinu, što bi bilo pogubno za Srbiju", ističe Krstić. Đorđe Vukadinović kaže da zahtev vezan za medijsku sferu deluje ,jeretički ili malo blasfemično", da može da bude i neka druga forma, ali da „ne možete sada pričati kao da se zadire u uređivačka prava nezavisnih medija, jer opozicija smatra da ti mediji nisu nezavisni nego su u rukama vlasti". Kako dodaje, nama je potreban povratak poverenja u izborni proces. U tom smislu, neophodna je neka vrsta vanrednih lekova, inače ponovo nećemo ništa uraditi. Kako objašnjava, neka forma „iskakanja", izlaska iz formalne pravne procedure je neophodna ako hoćemo stvarno neki dogovor. Naravno da sve mora da prođe kroz legalne tokove i kroz skupštinu, ali nije slučajno pominjanje Crne Gore i Severne Makedonije u tom kontekstu, ukazuje on. „I tamo ste imali vanredne mere i lekove i čak institucije. Hije pomoglo opoziciji, negde nije. Za razliku od nekih kolega i dela opozicije, ja nemam iluziju da bi usvajanje svih tih mera, čak i u celini, automatski donelo pobedu opoziciji. Ali, mislim da su neke mere u tom pravcu neophodne da bi se povratilo poverenje u izborni proces. To je važnije nego ko će pobediti ili koliko će ko imati procenata na tim izborima", smatra Vukadinović.

Antrfile:

Autor: B. BAKOVIĆ
Arhiva vesti