O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Čović: 39 miliona, a samo Vujoševiću 600.000 evra?
26. Oktobar 2017. godine
Predsednik Crvene zvezda Nebojša Čović rekao je da je finansijski izveštaj koji se pojavio na društvenim mrežama bajata vest ,koju su pustile – "naše komšije".
Senzacija na startu: Krunićeva izbacila sedmu na svetu!
29. Avgust 2017. godine
Srpska teniserka Aleksandra Krunić savladala je u prvom kolu US Opena Britanku Džoanu Kontu, sedmu igračicu sveta, rezultatom 4:6, 6:3, 6:4,
Sve što treba da znate o novoj Vladi
27. Jun 2017. godine
Beograd -- Nova Vlada imaće 18 ministarstava i tri ministra bez portfelja. Vulin i Đorđević zarotirali mesta. Nova lica: Goran Trivan i Nenad Popović.
Dočekana 21 delegacija, ko sve dolazi na inauguraciju?
23. Jun 2017. godine
Beograd -- Prijem povodom stupanja na dužnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića biće održan od 18.00 u Palati "Srbija" na Novom Beogradu.
Stupa na snagu Zakon o sprečavanju nasilja u porodici
01. Jun 2017. godine
Na snagu stupa novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji treba da spreči nasilje u porodici pre nego što do njega dođe.
Najmlađi srpski roker: Heroji uvek idu napred
31. Maj 2017. godine
Najmlađi roker u regionu Nikola Džoni Ranković (13), koji je svojim talentom i ogromnom energijom osvojio publiku i zadobio poštovanje starijih kolega, uveliko se priprema za još jedan humanitarni koncert, piše pesme, planira veliki broj koncerata tokom leta, ali ne posustaje ni u pripremama za lond...
Avioni sleteli u BG, stigla deca "zarobljena" na Kipru
18. April 2017. godine
Oba aviona koja su otišla na Kipar po trinaestoro dece iz Srbije koja su od nedelje uveče bila zarobljena na aerodromu u Larnaki sletela su u Beograd.
Demonstranti se ogradili od političkih stranaka i dali rok
10. April 2017. godine
"Protest protiv diktature" saopštio je da je "protest nastao kao vid potrebe da se nezadovoljstvo građana čuje" i ogadio se od uticaja političkih stranaka.
RODBINA NADJAČALA STRANE INVESTITORE
30. Oktobar 2017. godine
Dnevnik
VEĆE GODIŠNjE DOZNAKE IZ INOSTRANSTVA NEGO PRIHODI OD PETOGODIŠNjE PRIVATIZACIJE Doznake ili novac naših ljudi iz dijaspore godišnje dostižu oko devet odsto BPD-a. Rođaci iz sveta prošle godine poslali su 2,7 milijardi evra, dok su stranci u Srbiju investirali 1,9 milijardu, ili 5,4 odsto BDP-a. Doznake iz inostranstva evedintira NBS, odakle ističu da se u okviru njih ne računa samo novac koji rodbina šalje u Srbiju nego i penzije i invalidnine koje su stizale na bankovne račune onih koji su se vratili u otadžbinu. Od 2010. godine u proseku svake godine iz inostranstva na adrese više od 800.000 ljudi stigne od 2,6 do tri milijarde evra, tako da je svaki od njih u proseku dobio 3.370 evra. Strane devizne investicije variraju pa su 2010. godine iznosile 1,13 milijardu evra, godinu kasnije 3,31 milijarde, a 2012. svega 750 miliona evra. U 2013. godini devizne investicije bile su 1,29 milijardu evra, godinu kasinije 1,23 milijardu, 2015. – 1,8 milijardu, dok su prošle godine iznosile 1,9 milijardu evra. Dok se priliv od stranih investicija iz godine u godinu menja, doznake svake godine ostvaruju stabilan neto devizni priliv. Docentkinja Ekonomskog fakulteta u Beogradu Irena Janković, koja je radila istraživanje Fondacije za razvoj ekonomskih nauka, objašnjava da je prethodne decenije iznos novca koji u Srbiju ulazi putem doznaka iz inostranstva u proseku prelazio dve milijarde evra godišnje, što je značajno više od priliva po osnovu stranih direktnih investicija u istom periodu. – Doznake predstavljaju novac koje zaposleni u inostranstvu šalju nazad u zemlju porekla, najčešće svojoj porodici – objašnjava Irena Janković. – U praksi je to obično otac koji šalje novac ženi ili deci, ali i odrasla deca, koja rade u inostranstvu, pa novac šalju roditeljima ili bliskim rođacima u matičnoj zemlji. Reč je o prilično stabilnim iznosima u poslednjih deset godina. Od 2007. godine taj priliv metodološki konzistentno prati NBS i on u proseku prelazi dve milijarde evra godišnje. Konkretno, 2016. godine doznake radnika iz inostranstva su iznosile više od 2,6 milijarde evra. Poslednjih deset godina taj iznos kreće se između 7,4 i 10,6 odsto BDP-a, a može se reći da je u prethodnoj deceniji prosečno predstavljao devet procenta BDP-a. Pravu veličinu i značaj doznaka koje godišnje stižu od dijaspore za Srbiju iznela je saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije Marija Obradović. Ona je u nedavno objavljenoj knjizi „Hronika tranzicionog groblja” analizirala srpsku privatizaciju i tvrdi da je za pet godina privatizacije u Srbije ostvaren prihod manji od godišnjeg deviznog priliva od domaćih radnika zaposlenih u inostranstvu. – Tokom privatizacije u Srbiji od 1989. do 2012. godine došlo je do industrijalizacije nacionalne privrede i masovne nezaposlenosti – ocenila je za „Dnevnik” Marija Obradović. – U proteklih dvadeset godina u Srbiji je ugašeno 98 odsto industrijskih centara u kojima je radilo oko milion radnika. Industrija je svedena na nivo s početka sedamdesetih godina prošlog veka, uz nepovoljnu tehnološku strukturu prerađivačke industrije. Ukupni prihodi od privatizacije od 2001. do 2016. godine iznosili su svega 3,5 milijarde evra, što je jednako godišnjem deviznom prilivu u Srbiji od domaćih radnika zaposlenih u inostranstvu. Najveći deo ove goditi nije reinvestiran u proizvodne delatnosti već je služio za pokrivanje budžetskog deficita zemlje, odnosno očuvanje političkih oligarhija na vlasti

Antrfile:

Da se ne rasipa

Istraživanje Fondacije za razvoj ekonomskih nauka potvrdilo je da većina lica u Srbiji doznake iz inostranstva koristi u potrošnji, pošto se malo ko izjasnio da je taj novac koristio za pokretanje sopstvenog posla, iako ljudi uočavaju da postoji potencijal za to.
– Istraživanje je pokazalo da ljudi koji primaju doznake ukazuju na nekoliko problema. Jedan od njih je i to što sve više građana Srbije odlazi iz zemlje. I dok eksperti na osnovu toga procenjuju da će doći i do većeg slanja doznaka, primaoci doznaka strahuju da bi priliv novca mogao stagnirati ili se čak i smanjiti. Ta bojazan se verovatno delom temelji i na činjenici da sve češće iz zemlje odlaze cele porodice i da zbog toga neće imati kome da šalju novac, ali je realno da će doznake ostati stabilne u narednih pet godina – smatra Irena Janković.
Autor: LJ. MALEŠEVIĆ
Arhiva vesti