O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
"VAGAJU" DOŽIVOTNU ROBIJU
25. Januar 2019. godine
Večernje novosti
RADNA GRUPA ZA IZMENE KRIVIČNOG ZAKONIKA JUČE POČELA S RADOM NA STROŽIM SANKCIJAMA RADNA grupa za izmene Krivičnog zakonika, koja se juče sastala u plenarnom sastavu prvi put, izradiće predlog kako bi kazna doživotnog zatvora trebalo da izgleda i koja će krivična dela biti strože sankcionisana i kako. Očekuje se da posao završi u kratkom roku. Ministarstvo pravde je 2015. prvi put dalo stručno mišljenje da bi za Srbiju bilo dobro uvođenje doživotnog zatvora, kaže za "Novosti" Radomir Ilić, državni sekretar u ovom ministarstvu. Razlog za pooštravanje kaznene politike je to što je čak 55 odsto izrečenih sankcija uslovne osude, a ostale su na zakonskom minimumu. Ovo je potvrdila analiza Srpskog udruženja za krivično-pravnu teoriju i praksu. - Stavovi struke b i l i su podeljeni - kaže Ilić. - Manji broj je podržao kaznu doživotnog zatvora, dok je većina sudija, tužilaca i profesora bila protiv. Zato je Ministarstvo odlučilo da ne predloži Skupštini uvođenje odmah, već da predlog do daljeg ostane na javnoj raspravi. Dilemu je rešio predsednik države, kao osoba od najvećeg legitimiteta, izabrana na neposrednim izborima, prepoznavši volju građana izraženu kroz potpisivanje peticije Fondacije "Tijana Jurić". Radna grupa, koju čine stručnjaci i predstavnici resora pravde, policije i zdravlja, odlučiće da li će biti uveden uslovni otpust kod doživotno osuđenih i kada. - Eventualni uslovni otpust ne znači da će se osuđenik posle izdržanih 25 ili 30 godina naći na slobodi - pojašnjava Ilić. - O tome će odlučivati sud nakon mišljenja Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, psihijatra i tužioca. Takođe, uslovni otpust može se opozvati, a u Srbiji ga ionako dobija svega osam odsto osuđenih. U 2017. čak 63,38 odsto osolobađajućih presuda za nasilje u porodici bilo je uslovno. Većina ostalih kažnjena je zatvorom do šest meseci. I dve trećine osuđujućih presuda za nasilničko ponašanje u takođe su uslovne. Za silovanje, za koje je propisan zatvor od tri do 12 godina, sudovi obično izriču do tri godine, baš kao i za osnovni oblik trgovine drogom... - Ovakvom politikom sudovi ne ostvaruju svrhu kažnjavanja, pa dobijamo višestruke povratnike - kaže Ilić. - Zato će biti pooštrene kazne za trgovinu i proizvodnju droge i dela sa elementima nasilništva. Ukoliko je kazna za takvo delo, na primer, od dve do 12 godina, sud će prvu osudu izreći u tom rasponu. Ako počinilac isto delo počini drugi put, raspon će biti, recimo, od šest do 12 godina, a treći put od osam do 12. Tako će biti uveden institut "tri udarca", koji je predložio MUP, a menjaće se i norme za ublažavanje kazni.

Antrfile:

ZATVORI NEĆE BITI PREBUKIRANI

ILIĆ objašnjava da uvođenje doživotne robije neće dodatno opteretiti zatvorske kapacitete, jer broj najtežih zločinaca nije velik. Oni koji dobiju doživotnu, kaznu će služiti u najbolje čuvanim zatvorima - "Zabela" (KPZ Požarevac), KPZ Niš i "Nova Skela" (KPZ Beograd).
Autor: V. CRNJANSKI SPASOJEVIĆ
Arhiva vesti