O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
SRBIJA U EKOLOGIJU MORA DA ULOŽI 8,5 MILIJARDI EVRA
27. Jun 2018. godine
Danas
Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da je Srbija među najzagađenijim zemljama Evrope Beograd - Država Srbija bi trebalo da u narednih 10 do 15 godina uloži 8,5 milijardi evra u zaštitu životne sredine. Drugim rečima, već od sledeće godine država bi u budžetu trebalo da poveća izdvajanja za ekologiju za 500 miliona evra i najmanje taj iznos zadrži u narednoj deceniji, pokazuje analiza Fiskalnog saveta „Investicije u zaštitu životne sredine: društveni i fiskalni prioritet“. Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, u predstavljanju izveštaja ocenio je da će u naredne tri, četiri godine biti novca u budžetu za rešavanje određenih problema, a da su ulaganja u ekologiju neophodna ne samo zbog nas već i zbog pregovora sa EU. „Ovo je pravi trenutak za utvrđivanje prioriteta u šta treba utrošiti sredstva iz budžeta, kako nam se ni bi opet desilo da se potroše na beznačajne stvari“, ocenio je Petrović dodajući da je slična situacija bila i 2006. godine kada smo imali suficit nakon aranžmana sa MMF-om i 1,5 milijardi evra od prodaje Mobija 64. Tada su prema njegovim rečima postojali planovi, znalo se šta treba uraditi, ali pare na kraju potrošene na povećanja plata i penzija i Nacionalni investicioni plan. Prema proceni Saveta u republičkom budžetu će ostati između 350 i 400 miliona evra godišnje na osnovu manjih troškova kamata zbog smanjenja javnog duga, zatim država završava sa otplatom garancija za kredite javnih preduzeća i na kraju privredni rast će doneti i veće prihode u budžet. Ostatak do 500 miliona evra godišnje, trebalo bi da ulože lokalne samouprave i državna i javna preduzeća. S druge strane, potrebe za ulaganjem u ekologiju su ogromne. Srbija je, sudeći prema izveštaju, među najzagađenijim zemljama u Evropi. U tri glavne oblasti, zagađenju vode, vazduha i tretiranju otpada Srbija dobrano zaostaje za prosekom zemalja Centralne i Istočne Evrope. Recimo, ukupno svega 10 odsto otpadnih komunalnih voda se prečisti, a Novi Sad i Beograd su valjda jedini gradovi na Dunavu koji otpadne vode ispuštaju neprečišćene direktno u najveću evropsku reku. Zemlje CIE prečišćavaju oko 70 odsto otpadnih voda. Takođe, svega 55 odsto stanovništva Srbija ima kanalizaciju, dok je prosek u CIE 84 odsto. Voda za piće je neispravna u više od 40 odsto javnih vodovoda, a u selima preko 60 odsto. Zbog zapuštene vodovodne infrastrukture u zemlju iscuri 35 odsto pijaće vode. Upravo u uređenje voda je potrebno najviše uložiti, oko šest milijardi evra, od čega više od trećine će morati biti uloženo u kanalizacionu mrežu. Kada se radi o otpadu, u Srbiji se organizovano skuplja oko 80 odsto komunalnog otpada, ali je problem što se najveći deo toga (oko 70 odsto) odlaže na zvanične, ali nesanitarne deponije koje ugrožavaju životnu sredinu. Na kraju ispada da se svega 10 odsto komunalnog otpada odlaže i tretira kako treba. Recimo, u CIE se u proseku 50 odsto komunalnog otpada tretira, a u EU oko 75 odsto, dok recimo najrazvijenije zemlje prerađuju skoro sav otpad. Poseban problem je istorijski otpad, procenjen na više od 100.000 tona, nataložen u državnih i društvenim preduzećima. Kako ističe Petrović to je još jedan vid prevaljivanja gubitaka na državu od strane propalih preduzeća, osim neplaćanja poreza i doprinosa i dobijanja subvencija. Trošak rešavanja ovog otpada procenjuje se na 300 miliona evra. Za ovu oblast procenjuje se da je potrebno oko ,15 milijardi evra, od čega se dve trećine odnosi na upravljanje komunalnim otpadom, gde je najhitniji zadatak zatvaranje 160 nesanitarnih deponija i izgradnja postrojenja za preradu otpada. Za zaštitu vazduha je neophodno uložiti 2,3 milijarde evra, i to se pre svega odnosi na EPS, čistije sisteme daljinskog grejanja i modernizaciju voznog parka gradskih saobraćajnih preduzeća, a pre svega GSP Beograd. „Ta ulaganja od 500 miliona evra ili 1,3 odsto BDP-a ne treba gledati kao trošak. Naša procena je da bi tolike investicije doprinele rastu BDP-a za 0,5 procentnih poena. To znači da bi se trend privrednog rasta Srbije sa tri do 3,5 odsto povećao na oko četiri odsto godišnje što bi nas približilo proseku CIE. Dugoročno, osim povećanja kvaliteta života ovo bi doprinelo i privlačenju lokalnih i stranih direktnih investicija“, ocenio je Petrović.

Antrfile:

Autor: M. OBRADOVIĆ
Arhiva vesti