O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
U MALIM KULTURAMA LJUDI VIŠE SANJARE
2. Decembar 2018. godine
Večernje novosti
KRISTI PUJU, RUMUNSKI REDITELJ, O FILMU, CENZURI, PROPAGANDI KROZ celu istoriju kinematografije postoje dve vrste filma - autorski i propagandni, i za svakog reditelja uvek je rizik da li će ostati svoj, ili će podleći uticajima. Od momenta kada odluči da se bavi filmom, ali i kasnije, tokom karijere, svaki autor mora da bude svestan toga ida izvrši neku dozu "filtriranja", da napravi svoje izbore, formirate svoj sistem vrednosti i lični stav - kaže u razgovoru, za "Novosti", reditelj i scenarista Kristi Puju. Kanski laureat, dobitnik Zlatnog medveda u Berlinu, jedan od utemeljivača i najprovokativnijih predstavnika novog rumunskog filma, kinematografiju svoje zemlje, zajedno sa sledbenicima kao što su Minđu, Porumboju, Necer, Nemesku, poslednjih godina učinio je jednom od najnagrađivanijih na svetskim festivalima. Upravo završenom Festivalu autorskog filma Puju je dodao glamur evropskog događaja, iako nije učestvovao u njegovom glavnom programu. U naš grad stigao je kao mentor filmskim rediteljima iz Jugoistočne Evrope koji razvijaju svoje prve igrane filmove. Na pitanje "Novosti" kako je došlo do tako snažnog preporoda rumunske kinematografije, Puju kaže da je presudno bilo nekoliko faktora. Festival u Kanu je svojevremeno odlučio da otvori vrata za istočnoevropski film, i mi smo u tom momentu imali sreće - počeli smo da dobijamo nagrade. Ali, nije dobro što su u prvi plan došle nagrade, a ne sami filmovi. Mnoge moje kolege sada vodi žeđ za priznanjima, za slavom, jer su u malim kulturama ljudi skloni sanjarenju. Čitajući sjajne filmske magazine počinjete da mislite o sebi kao o Kjubriku Istoka, čak se uvredite kada neki festival ne uzme vaš film, i cela priča počne da se vrti oko toga da li ste u Kanu i u Berlinu, a ne oko samog stvaranja filma. To je vrlo opasno za film, i jedna je od najozbiljnijih bolesti rumunske kinematografije - kaže Puju. Ističe da je uprkos velikom uspehu koji je postigao, i dalje vrlo teško naći finansijere za film. Ako govorim o svom iskustvu, vrlo teško dolazim do novca, jer su moji filmovi suviše dugi, pa to izaziva poteškoće u distribuciji. Ali, možda i oni koji određuju kome će dati novac ne smatraju da su teme koje on pokreće bitne, ili poželjne. Nijedan establišment na svetu ne želi provokativne, kritičke filmove koji govore istinu. Naravno, uvek će biti onih koji su spremni da rizikuju, da se bore za svoj film, da se uhvate ukoštac sa finansijskim problemima, cenzurom, osudom javnog mnjenja...

Antrfile:

ŽIVOT U LAŽIMA

POSLEDNJI film Puja, "Sijeranevada", govori o različitim verzijama istine, i doživeo je veliki uspeh.
To je važna tema, jer mi ne možemo živeti bez istine. A ako pokušate da definišete šta je istina, trebaće vam sedam života da dođete do suštine. LJudi su plašljivi, plašimo se sutrašnjice, i zato izmišljamo priče o nama samima, jer smo oduvek živeli u lažima - kaže Puju

SRPSKA KOPRODUKCIJA

PUJU je 2017. bio predsednik žirija Festivala evropskog filma na Paliću, sada je prvi put boravio u Beogradu, i kako kaže, jako mu se dopao naš grad, ljudi, rakija dunjevača... Naročito je srećan što svoj novi film snima sa srpskim koproducentom Milanom Stojanovićem.
Radni naslov je "Malmkrog", po imenu sela u Transilvaniji, film je zasnovan na knjizi Vladimira Solovjeva "Tri razgovora", o ratu, progresu, kraju istorije. Radnja se događa 1900, snimanje je završeno u martu, i film je sada u fazi montaže zvuka u Beogradu kod Zorana Maksimovića.
Autor: RADMILA RADOSAVLJEVIĆ
Arhiva vesti