O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Sve što treba da znate o novoj Vladi
27. Jun 2017. godine
Beograd -- Nova Vlada imaće 18 ministarstava i tri ministra bez portfelja. Vulin i Đorđević zarotirali mesta. Nova lica: Goran Trivan i Nenad Popović.
Dočekana 21 delegacija, ko sve dolazi na inauguraciju?
23. Jun 2017. godine
Beograd -- Prijem povodom stupanja na dužnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića biće održan od 18.00 u Palati "Srbija" na Novom Beogradu.
Stupa na snagu Zakon o sprečavanju nasilja u porodici
01. Jun 2017. godine
Na snagu stupa novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji treba da spreči nasilje u porodici pre nego što do njega dođe.
Najmlađi srpski roker: Heroji uvek idu napred
31. Maj 2017. godine
Najmlađi roker u regionu Nikola Džoni Ranković (13), koji je svojim talentom i ogromnom energijom osvojio publiku i zadobio poštovanje starijih kolega, uveliko se priprema za još jedan humanitarni koncert, piše pesme, planira veliki broj koncerata tokom leta, ali ne posustaje ni u pripremama za lond...
Avioni sleteli u BG, stigla deca "zarobljena" na Kipru
18. April 2017. godine
Oba aviona koja su otišla na Kipar po trinaestoro dece iz Srbije koja su od nedelje uveče bila zarobljena na aerodromu u Larnaki sletela su u Beograd.
Demonstranti se ogradili od političkih stranaka i dali rok
10. April 2017. godine
"Protest protiv diktature" saopštio je da je "protest nastao kao vid potrebe da se nezadovoljstvo građana čuje" i ogadio se od uticaja političkih stranaka.
SRBI NA KOSOVU BIRAJU IZMEĐU KUGE I KOLERE!
6. Avgust 2017. godine
Alo!
Marko Đurić, direktor kancelarije za kiM i potpredsednik SNS „Tu definiciju sam čuo od jednog zapadnog diplomate u Beogradu kada je reč o podršci nekom od albanskihpolitičara za formiranje vlade u Prištini od strane srpskih poslanika“, kaže Marko Đurić Ramuš Haradinaj ili Aljbin kurti. Na kraju priče, srpski poslanici će podržati jednu od ove dve opcije za formiranje vlade u Prištini. jedan je ratni zločinac, a drugi veliki ekstremista. sa kakvim su političkim izborom suočeni predstavnici srpskog naroda, u intervjuu za „Alo!“ otkriva Marko Đurić. Srbi na Kosovu i Metohiji suočeni su u političkom smislu sa izborom između kuge i kolere, i to je formulacija koju sam ovih dana čuo od jednog zapadnog diplomate u Beogradu. Srpski predstavnici imaju veoma težak izbor. Moraju tom izboru da budu fokusirani da izbore nešto za srpsku zajednicu i od toga mora da zavisi njihova odluka o učešću. Koje su crvene linije preko kojih neće preći poslanici srpske? - Svi znamo koje su ključne stvari. To je ZSO, da se zaustavi oduzimanje srpske imovine „Trepče“, „Brezovice“... Formiranje određenih novih opština sa srpskom većinom i neke druge... Poslanici Srpske ne treba da insistiraju na foteljama i funkcijama nego na onome što mogu da urade da poprave položaj srpske zajednice na KiM. Da li mislite da će isti oni koji se protive dijalogu o kosovu, koji je inicirao predsednik Vučić, biti naglasniji i u kritikama ukoliko srpska uđe u vladu u Prištini? - Razlika između predsednika Vučića i njegovih kritičara jeste razlika između neba i zemlja. Predsednik Vučić je bio u svakom srpskom zaseoku na KiM i zna svako srpsko selo u našoj južnoj pokrajini. Spavao je na podu u Briselu da bismo se izborili za sporazum o ZSO i na šta se danas pozivamo i što je međunarodna obaveza Prištine, a kritikuju ga ljudi koji ni na mapi ne znaju da pokažu gde su srpske sredine na KiM, tamo ih godinama nismo videli, pa čak ni u poslednjim političkim kampanjama. Nedavno je Boris tadić predložio da se kosovu da stolica u UN. očekujte li možda neki sličan predlog od tadića ili nekog drugog? - Postavio bih pitanje Borisu Tadiću kada je poslednji put bio na KiM kao građanin i lider eto jedne male stranke. Upravo je on prebacio dijalog iz UN u EU. On je kao predsednik pobegao u Rumuniju kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, a onda kao slučajno uputio pogrešno pitanje Međunarodnom sudu pravde na koje je dobijen odgovor da je proglašenje nezavisnoti u skladu sa zakonom. U njegovo vreme srpska vojska je sa 110 smanjena na 10 brigada, r a s formiran je legendarni Prištinski korp u s , Srbi na barikad a m a na severu KiM ostavljeni su na cedilu, a njegov glavni pregovarač je postigao to da srpske lične karte, pasoši, tablice i univerzitetske diplome više ne važe, i to je nasleđe s kojim mi ne možemo adekvatno da se izborimo. Nadam se da Tadić nikada više neće biti u prilici da odlučuje o takvim stvarima, a svi njegovi predlozi bili su samo šta bi Srbi trebalo da daju Albancima, a nijednom rečju šta bi to srpski narod na KiM trebalo da dobije. Da se vratimo na dijalog o kosovu. očekujete li neki konstruktivni predlog od strane opozicije? - Već smo videli puno konkretnih, kvalitetnih i konstruktivnih predloga od opozicije, ali za albansku stranu. Saša Janković bi da Kosovo uđe u Interpol, a dok je bio zaštitnik građana nijednom rečju, nijednim slovom nije govorio o stanju ljudskih prava Srba na KiM. Uzeo je sebi za pravo da predlaže da srpska pokrajina, koja je već kroz Unmik zastupljena u Interpolu, uđe u tu organizaciju i reč je o čistom separatističkom cilju. Podrška takvom cilju je jedan iskren i direktan odnos prema KiM. Ja to pozdravljam, ali nisam siguran da će naši građani na KiM, uključujući i mene, tako nešto da podrže. Albanski političari tvrde da poziv na dijalog znači da će srbija priznati kosovo. Vaš odgovor? - Srbija ne priznaje jednostran no proglašenu nezavisnost Kosova. Ono je svakom pedlju sastavni deo Srbije i tako će i ostati. Šta mislite o predlogu Ivice Dačića da se razgraniči šta je srpsko, a šta albansko na KiM? - Za razliku od Tadića, Jankovića, Jeremića i ostalih koji su govorili samo šta bi trebalo dati Albancima, on je predložio i šta bi Srbi trebalo da dobiju na KiM. Dobro je da se što više ljudi uključe u dijalog, ali ne samo u pogledu šta bi albanska strana trebalo da dobije, nego kao i u slučaju Dačićevog predloga, a lično uvek želim da Srbi na KiM dobiju mnogo više. Koliko je opasno da Kosovo bude primljeno u Unesko? - Kada je reč o Unesku, podsetiću na činjenicu da duže od jedne decenije postoji projekat da se srpska pravoslavna dobra, kulturna baština i sve drugo predstavi kao albansko. Da srpska dinastija Nemanjića postane albanska Nimani, da se tvrđave Novo Brdo i Zvečan označe kao spomenici albanske srednjovekovne kulture i, na kraju, da se promeni istorijski DNK te teritorije, koji je nesumnjivo srpski. To nije put pomirenja, a srpska i albanska kultura imaju dosta toga da pokažu i nema potrebe da jedni od drugih ili falsifikujemo. Hrvatska je u subotu još jednom proslavila „Oluju“, u kojoj su etnički počišćeni Srbi iz Krajine, a sada se spominje da bi kao jedan od mogućih kandidata za budućeg predsednika Hrvatske uz podršku Plenkovića mogao postati nekadašnji general Ante Gotovina? - Imate u istoriji i primere kada je treći rimski car, Kaligula, imenovao svog konja za senatora. Sada, ne znam koji političar u bilo kojoj državi u regionu želi da gura svoju zemlju stazom konflikta umesto stazom saradnje. Tragičnim dešavanjima u bivšoj Jugoslaviji svi smo izgubili, a srpski i hrvatski odnosi su najbolnija tema na ovim prostorima. Razlika između Srba i Hrvata jeste politička i donekle verska, ali povezuju nas isti jezik, isti običaji, isto poreklo. Ovo kažem kao neko kome su ustaše u Drugom svetskom ratu likvidirale čitavu porodicu, osim dede, koji je sa 16 godina čudom preživeo i otišao u partizane. Za razliku od pre 10 godina, Srbija se sada pita za nešto. Postala je lider u regionu, ali da li to sada mnogima smeta, kako kod kuće onima koji nisu na vlasti, tako i u regionu? - Srbija danas u međunarodnim odnosima nastupa sa doktrinom saradnje, a kada je reč o sopstvenim interesima strateškog strpljenja i orijentacije na unutrašnji oporavak i razvoj. Mislim da to može da nas dovede do toga da u narednim decenijama ostvarimo naše državne i nacionalne ciljeve, a da mnogo ne pričamo o njima u javnosti. Ako budemo mnogo javno govorili o tome šta bismo želeli da ostvarimo, sasvim je sigurno da ćemo na sebe privući negativnu pažnju, a to nam nije potrebno.

Antrfile:

Izbeći da se rusija i sad lome preko nas
Velike sile se ponovo lome oko nas, u centru pažnje je ruski humanitarni centar u Nišu. I ambasador Čepurin je nedavno rekao da mu nije jasno zašto naša država ne odobri osoblju centra diplomatski status, dok se SAD tome protive. Vaš stav? - Želimo da SAD i Rusija što bolje sarađuju i da se sve sile što manje sukobljavaju preko leđa malih država kao što je naša. Mi jesmo možda teritorijalno mali kao i po broju stanovnika, ali to ne znači da nemamo značajno istorijsko iskustvo. Preživeli smo velike imperije od Mongola, Vizantije, Otomanske imperije, Austrougarske, nacističke Nemačke... sve one koji su želeli da osvoje ove prostore. Nadživeli smo ih, oni su nestali, a mi smo još tu. Neke naše države su bili pravi šampioni u diplomatiji. Pogledajmo samo Dubrovačku republiku.
Ta naša država od poznog srednjeg veka razvijala je najfantastičnije diplomatske odnose. Mi smo narod s bogatom diplomatskom tradicijom i naš imperativ je da izbegnemo da budemo uvučeni u duele velikih sila.

SNS pobeđuje svuda pa i u Beogradu
Šta očekujete od izbora u Beogradu? - Kada hodam beogradskim ulicama i kada vidim na stotine fasada koje su obnovljene, kada šetam novim pešačkim zonama i kada vidim da je Beograd postao grad sa četiri do pet puta više gradilišta nego pre nekoliko godina, kada čujem žagor tolikih stranih jezika, mogu da kažem da sam ponosan što sam Beograđanin.
Siguran sam da te rezultate gradske uprave osećaju i vide mnogi koji žive u Beogradu i zato očekujem da SNS dobije snažnu podršku na lokalnim izborima. Beograd je urbana metropola, koja ima svoje gravitaciono polje, i mogu slobodno da kažem da na Balkanu, ali i jugoistočnoj Evropi, svi putevi vode u Beograd.

Milica jer je uzvišena i plemenita
Nedavno ste ponovo postali otac. Da li ste vi ili supruga izabrali ime Milica za novu ćerku? - Ime Milica mi je asocijacija na nešto plemenito, uzvišeno, lepo i naše. Ime za našu prvo ćerku Jovanu predložila je supruga, tako da nisam morao puno da pregovaram. Imao sam u opticaju da kažem i neka egzotičnija imena poput Sejdefe, Hana, ali sam se na kraju odlučio za Milicu.
Autor: VELJKO NESTOROVIĆ
Arhiva vesti