O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
HRVATI TRAŽE KUVARE, PLATA DO 2.000 EVRA
22. Februar 2019. godine
Blic
POSLODAVCI IZ KOMŠILUKA U POTRAZI ZA RADNICIMA PRED NOVU LETNJU SEZONU aleksandar latas Hrvati su ponovo povećali kvote za strane radnike koji dolaze leti na primorje, a najviše vole radnike iz Srbije, jer su, kažu, kvalitetni i dobro poznaju strane jezike. Kuvari, pomoćni kuvari, konobari, sobarice, recepcioneri i vozači iz Srbije ponovo su traženi na Jadranu, u Hrvatskoj se govori da su spasli prošlu turističku sezonu, pa se to očekuje i ovaj put. Naše radnike tamo privlači blizina, isti mentalitet i jezik te sve bolja plata. S druge strane, poslodavci iz Hrvatske koji su ostali bez svojih radnika, najčešće Slavonaca koji su sada u Nemačkoj ili Irskoj, na Srbe g l e d a j u kao na najbolju d r u g u moguću opciju. Ana Vasić iz Inđije već treću sezonu radi na Hvaru, pre toga jednu je radila u Poreču u Istri, pomoćna je kuvarica, kada treba i konobarica. Na život na moru brzo se navikla, tamo je obično od polovine aprila, kada kreće sezona, do kraja oktobra, kada se ona završava. - N i k a d n i s a m imala neprijatnosti, ljudi su u redu, mada Dalmacija važi za konzervativniju sredinu, za razliku od recimo Istre, gde nemate osećaj da ste u Hrvatskoj. Na početku sam neiskusno ulazila u neka tumačenja i možda rasprave, ali sam odustala, bitno mi je da me poštuju na poslu, a o istoriji ne moramo. Najveće plate su u kafićima i restoranima, tu zaradite sa bakšišom minimalno 1.000 evra, ako ste na odličnom mestu, onda i 1.500 evra. Početna plata vam je oko 700 ili 800 evra. Jedino što se radi najčešće dvokratno. Dođete ujutro i onda oko 14 sati do 18 ste slobodni, vraćate se na posao i radite do ponoći, dakle nekad i po 12 ili 14 sati - kaže ona. Sve zavisi naravno od poslodavca, koliko je korektan prema zaposlenima i za početak da li plaća prekovremene sate, što je kod nje bio slučaj. Iako se tokom sezone radi puno, plate su u proseku u startu duplo veće nego u Srbiji, a odlazak na more mlade dodatno privlači. Kuvari, kojih najviše fali, najbolje su i plaćeni, oko 1.500 do 2.000 evra. Manje plate su u hotelima i trgovinama, sobarice i recepcioneri zarade od 500 do 800 evra, kao i trgovci, vozači, čuvari i radnici u skladištima. Ono što su naši ljudi brzo shvatili je da Istra, koja je uz Zagreb najrazvijenija regija, nudi i najbolje uslove rada, plate su tamo veće u odnosu na ostatak primorja u proseku za 100 do 200 evra. Ljiljana Stefanović iz agencije za zapošljavanje “Partners & Orka” kaže da naše radnike obično šalju u hotele sa četiri ili pet zvezdica, a plata je oko 1.100 evra. - Na radniku je samo trošak prevoda dokumentacije, sve ostalo - od prevoza, opreme za rad, lekarskog pregleda, izrade dozvola, smeštaja i hrane - plaća poslodavac. Isti radnici i poslodavci sarađuju već nekoliko sezona, što govori da su svi zadovoljni. U našoj aketi zašto se obraćaju baš Srbiji, poslodavci sa primorja su podvukli da imamo najbolji odnos prema poslu i odlično znamo strane jezike. Uglavnom se prijavljuju mlađi ljudi, retko ko je tu stariji od četrdeset godina, te barem polovima već ima hrvatske papire - rekla je Stefanovićeva. Kaže da neprijatnosti do sada nisu imali, naši radnici znaju gde idu i oprezni su, dodaje da najviše vole da rade u Istri koja je i ove godine hit, a najmanje na ostrvima, zbog izolovanosti na koju nisu navikli. Kući, u zavisnosti od toga koliko su štedljivi, donesu od 3.000 do 5.000 evra.

Antrfile:

U sezoni nedostaje 70.000 radnika

Vlada Hrvatske povećala je godišnje kvote dozvola za zapošljavanje stranaca u ovoj godini čime se predviđa nešto više od 15.000 dozvola za turizam i ugostiteljstvo, dok Hrvatskoj u sezoni fali oko 70.000 radnika raznih profila.
Prošle godine Srbija je dobila kvotu od 5.000 privremenih radnika. U istoj godini građani Srbije bili su drugi po broju onih kojima je dozvoljen privremeni boravak sa oko 6.400 useljenika, mahom sezonaca, što je deset puta više nego pre samo tri godine. Ako se tome dodaju oni što rade sa hrvatskim papirima a žive u Srbiji i oni koji rade na crno, broj se barem udvostručuje. Godine 2016. godine privremeni boravak dobilo je tek 600 naših građana, od čega ih je oko 400 boravilo zbog rada.
Autor: ALEKSANDAR LATAS
Arhiva vesti