Inflacija je u proteklih šest godina bila niska i stabilna i iznosila je oko dva odsto, što očekujemo i u ovoj i u narednoj godini, rekao je viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Željko Jović.
"U 2019. godini u Srbiji su nastvaljena povoljna makroekonomska kretanja, inflacija je niska i stablna, očuvane su makroekonomska i finansijska stabilnost, troškovi finansiranja su ostali niski što je povećalo ekonomsku i investicionu aktivnost", kazao je Jović na predstavljanju izveštaja o inflaciji u NBS.
Prema njegovim rečima na održiv način je rešeno pitanje nasledjenih problčematičnih kredita čiji je nivo smanjen za više od 70 odsto u poslednje četiri godine, a njihovo učešće u ukupnim kreditima svedeno na 5,2 procenta.
"Kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu danas su dva puta niže, a privredi tri puta niže nego što su bile maja 2013. godine kada smo započeli ciklus ublažavanja monetarne politike", rekao je Jović.
On je ukazao da su takve kamate doprinele rastu investicija koje su jedan od ključnih pokretača privrednog rasta i u ovoj godini.
"Nastavljena su pozitivna fiskalna kretanja, uz suficit od 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvoj polovini ove godine, što je odraz uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije i pune koordinacije monetarne i fiskalne politike", kazao je Jović.
On je istakao da je sve to postignuto uprkos nepovoljnom delovanju faktora iz okruženja, pre svega usporavanja globalnog privrednog rasta, zbog najave dodatnih protekcionističkih mera i zaoštravanja geopolitičkih tenzija.
"Najavljeno ulaganje države neće uticati na povećanje učešća javnog duga u BDP"
Najavljene investicije Vlade Srbije, u iznosu od 10 do 12 milijardi evra, neće uticati na povećanje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP), izjavio je zamenik generalnog direktora u Narodnoj banci Srbije (NBS) Milan Trajković.
"Po tom osnovu ne treba očekivati nikakvo povećanje udela javnog duga u BDP. Državne investicije se iz godine u godinu povećavaju, a prošle godine dostigle su oko četiro odsto BDP-a. Plan države je da te investicije u srednjem roku idu ka nivoima od 4,5 odsto do više od pet procenata BDP-a, što je u nivou zemalja centralne Evrope", kazao je on konferenciji za novinare.
Trajković je istakao da, paralelno sa povećanjem investicija, država sve vreme ostvaruje suficit, a razlog za to je što poreski prihodi rastu po prosečnoj godišnjoj stopi od 10 odsto, što prema njegovoj oceni, može da se očekuje i u narednom periodu.
"Konsolidovani prihodi države 2018. godine bili su 2.100 milijardi dinara, što je iznos od skoro 20 milijardi evra, a ove godine možete da očekujete rast od oko 10 odsto", kazao je on.
Trajković je procenio da najavljene investicije neće ugroziti fiskalnu ostvarivost i uz čvrstu kontrolu tekućih rashoda trebalo bi da doprinesu rastu BDP kroz rast građevinarstva i saobraćaja, a imaće efekte i na uslužni sektor.
"Rast BDP u drugom kvartalu 3,1 odsto"
Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u drugom kvartalu ove godine prema proceni Narodne banke Srbije (NBS) iznosio je 3,1 odsto, izjavio je zamenik generalnog direktora NBS Milan Trajković.
"Taj rast bio je vođen, pre svega, rastom uslužnog sektora od oko četiri odsto i građevinarstva od 20 odsto", kazao je Trajković prilikom predstvljanja izveštaja o inflaciji u NBS i dodao da je to u potpunosti u skladu sa godišnjom projekcijom NBS o rastu BDP od 3,5 odsto.
Prema njegovim rečima za drugo tromesečje bila je karakteristična manja industrijska proizvodnja koja je bila pod uticajem usporavanja privrednog rasta u Nemačkoj i Italiji, što je izazvalo manju tražnju za proizvodima iz Srbije.
Dodao je da je na smanjenje industrijskog rasta uticala i manja proizvodnja u naftnoj i hemijskoj industriji zbog remonta postrojenja, kao i takse koje je uvela Priština i koje su se odrazile na izvoz prehrambenih proizvoda.
Bez tih efekata u naftnoj i hemijskoj industriji, kako je rekao, rast BDP bio bi veći za 0,3 do 0,4 procentna poena.
"Očekujemo da se u drugoj polovini godine privredni rast ubrza na blizu četiri odsto u trećem kvartalu, a onda nešto više od četiri u poslednjem kvartalu", rekao je Trajkovič.
On je objasnio da se takav ishod očekuje zbog toga što su završeni remonti u naftnoj i hemijskoj industriji zbog čega ti sektori neće uticati na usporavanje rasta.
Dodao je da se očekuje aktiviranje nove, značajne investicije u autoindustriju i većeg broja manjih u ostale oblasti.
Trajković je istakao da bi rast u infrastrukturi i stanogradnji mogao u drugom delu godine da bude brži nego u drugom kvartalu, a da rastu i usluge u privatnom sektoru.
"Očekivani rast izvoza IKT usluga u ovoj godini, plasman najmanje 1,4 milijarde evra"
Izvoz usluga u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u prvoj polovini godine u Srbiji je rastao po stopi od 30 odsto i mogao bi sa prošlogodišnjih 1,35 milijardi evra da bude uvećan na najmanje 1,4 milijardi evra, procenili su predstavnici Narodne banke Srbije (NBS).
"U prvoj polovini ove godine srpski izvoz svih vrsta usluga nastavio da raste i to po visokoj stopi od 16,7 odsto i prema našoj proceni dostići će sedam milijardi evra", kazao je na konferenciji za novinare zamenik generalnog direktora u NBS Milan Trajković.
Podsetio je da je u proteklih šest godina izvoz robe iz Srbije rastao po prosečnoj godišnjoj stopi od 10,7 odsto, a izvoz usluga od 11,7 odsto, pa je na taj način zemlja povećala izvoz usluga sa tri na šest milijardi evra u 2018. godini.
Prema njegovim rečima, najveći deo usluga koje Srbija izvozi čine poslovne usluge, informaciono-komunikacione usluge, turizam i transport, pri čemu izvoz svakog od tih sektora pojedinačno iznosi više od milijardu evra.
Istakao je i da izvoz usluga u svetu raste brže od izvoza robe, a tako je i u regionu.
Kako je naveo, do 2015. godine tempo rasta izvoza usluga iz Srbije bio je sličan onome u regionu, ali od 2016. godine taj izvoz počinje da raste po višim stopama u odnosu na zemlje okruženja.
"Učešće izvoza usluga u BDP povećano je sa 10 odsto, koliko je iznosilo 2012. godine, na 15 odsto, koliko će iznosti ove godine", kazao je Trajković i dodao da sličnu dinamiku rasta usluga u poslednjih nekoliko godina imaju samo Poljska i Rumunija, a da je karakteristično da i kod njih dominira izvoz IKT usluga.
On je naveo i da se očekuje da će izvoz usluga nastavi da raste i u narednim godinama i tako biti jedan od nosilaca rasta BDP Srbije.
