|
|
|
 SRBIJA do 1. septembra mora da se izjasni: da li će da uvede sankcije Rusiji i tako se pridruži državama Evropske unije ili će da zadrži sadašnju neutralnu političku poziciju prema sukobima u Ukrajini - saznaju „Novosti“.
Prema našim informacijama, pritisak Zapada na zvanični Beograd, a pre svega na premijera Aleksandra Vučića, kulminirao je nakon obaranja malezijskog aviona iznad istočne Ukrajine.
Konkretno, evroatlantske sile traže da Srbija javno obeleži vlast u Kremlju kao glavnog krivca za tragediju koja se desila i da naša zemlja praktično politički „okrene leđa“ Ruskoj Federaciji tako što će joj uvesti sankcije.
Kako saznajemo u diplomatskim izvorima, bukvalno svi političari i diplomate koji su prethodnih dana razgovarali sa premijerom Vučićem decidirano su i bez rukavica, insistirali da se Srbija tvrdo i jasno odredi po pitanju Rusije.
Iako naši zvaničnici nisu ultimativno suočeni sa posledicama ukoliko ne promene stav, između redova se čita da bi Brisel mogao da uspori ili zakoči evrointegracije Srbije, a da bi bile blokirane i najavljene investicije.
Poziciju naše države otežava i to što više niko od sagovornika iz EU ne pokazuje ni trunku razumevanja za srpski blagonaklon odnos prema Moskvi.
Štaviše, zapadne diplomate žmure i na čisto ekonomske i krajnje racionalne argumente Beograda. Na primer, neće ni da čuju činjenice da Srbija samo od izgradnje „Južnog toka“ može da prihoduje 350 miliona evra godišnje i da ne bi mogla da preživi ukoliko bi joj se povećala cena gasa zbog narušenih odnosa sa Kremljom.
Vučić je inostranim političarima i prenosiocima poruka iz važnih svetskih prestonica ponovio stav da je Srbija u svemu saglasna sa EU, da u potpunosti podržava teritorijalni integritet Ukrajine, kao i da osuđuje stravičan zločin nad nedužnim putnicima u malezijskom avionu.
Ali srpski premijer im je ponovo izneo i zvaničan stav Beograda da naša država ne može da uvede sankcije Rusiji, jer za takvu poziciju ima moralne, istorijske ali i čisto praktične i ekonomske razloge.
Evroatlantski pritisci pojačani su i nakon zvanične posete Aleksandra Vučića Moskvi, a procenjuje se da će biti nastavljeni i intenzivirani u narednim nedeljama, pošto je potvrđen dolazak Vladimira Putina u Beograd 19. oktobra.
Zapad traži da, pre tog datuma, Srbija potpuno raščisti sama sa sobom - hoće li stati uz rame EU i SAD ili će nastaviti da gaji strateške bilateralne odnose sa Ruskom Federacijom.
Od tog odgovora Beograda, suštinski zavisi i buduća spoljnopolitička pozicija i orijentacija naše države u novoj podeli globalnih karata.
Izvor: Večernje Novosti
Foto: Večernje Novosti
|
|
Arhiva vesti
|
