O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Moguća blokada otvaranja poglavlja
18. Novembar 2014. godine
Beograd -- Evropska unija mogla bi da odloži otvaranje poglavlja u procesu pregovora sa EU ukoliko Srbija ostane pri stavu da ne uvodi sankcije Rusiji, saznaje "Danas".
Kako je "Danasu" potvrđeno u diplomatskim izvorima, to bi mogao biti odgovor EU na odbijanje Srbije da uskladi spoljnu politiku sa evropskom.

"Tehnički bi to mogao biti potez EU, kao odgovor na protivljenje Srbije da se pridruži sankcijama Rusiji", rečeno je "Danasu" u diplomatskim izvorima.

Kako je rečeno u Vladi Srbije, državni vrh je svestan da bi to mogao da bude mehanizam EU da "pritisne" Srbiju da uvede sankcije Rusiji, ali, kako tvrde, "EU razume poziciju Srbije".

"EU to sigurno neće uraditi, neće odložiti otvaranje poglavlja uvođenjem sankcija Rusiji, jer svi u EU to razumeju i prećutno nas ne diraju jer su svesni da je Srbiji to baš teško pitanje", ističu za "Danas" izvori bliski Vladi Srbije.

Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje EU Johanes Han apelovao je uoči dolaska u prvu posetu Srbiji (20. novembra) da podrži sankcije Unije prema Rusiji. On je istakao da Srbija "ima sopstvenu istoriju i odnose sa Rusijom, ali da se u određenom trenutku mora odlučiti". Han je dodao da o tempu pristupanja odlučuje zemlja kandidat sama kroz svoje reforme. "Pritom se radi manje o preuzimanju prava EU, već o promeni kulture i razmišljanja, kao i o dokazu da su promene održive", naglasio je on.

Međutim, Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja za evropske integracije, ističe za "Danas" da usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU u potpunosti treba da se primeni tek punopravnim članstvom u EU.

"Mi nismo još otvorili ni prvo poglavlje. Kao zemlja kandidat imamo pravo da zaštitimo i naše posebne ekonomske interese, i to i radimo. Ni sama EU nije uvek do kraja konzistentna, jer i članice imaju različite stavove po brojnim pitanjima", ističe Jadranka Joksimović.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić juče je rekao da ne vidi zašto bi nekome u EU smetalo to što Srbija ima dobre i razvijene odnose sa Ruskom Federacijom, ako je njen strateški cilj priključenje Evropskoj uniji.

"Ne idemo u druge saveze, evroazijski ili bilo koji drugi... Mi idemo u Evropsku uniju i sve obaveze ispunjavamo", rekao je Vučić.

On je istakao da je Angela Merkel Srbiji pomogla u najmanje tri navrata, kada smo „imali različite teške incidente, sa kojima smo se suočavali“. „Pomogla nam je u političkom smislu i Nemačka nam pomaže mnogo u ekonomskom smislu. Sa Putinom imamo korektan odnos i korektnu saradnju“, dodao je Vučić.

"Ne zaboravite da je Srbija nezavisna i suverena zemlja - mi nismo ni ‘mala Rusija’, ni ‘mala Amerika’, niti bilo koja druga zemlja. Mi smo Srbija i sa ponosom nosimo svoje ime i to znači da sami donosimo svoje odluke", istakao je Vučić.

Međutim, dodao je, "posao Vlade Srbije je da čuva interese svojih građana i to ona radi na najbolji mogući način".

"Ako Poljska u trgovini sa Rusijom izgubi 1,5 milijardi, EU će joj nadoknaditi milijardu i sto. A ko će Srbiji da nadoknadi?", ukazao je Vučić.

S druge strane, nemački politički nedeljnik "Špigel" piše da je strategija ruskog predsednika Vladimira Putina na Balkanu alarmirala vladu u Berlinu. Nemački medij navodi da je Vlada kancelarke Angele Merkel alarmirana zbog ruske agresivne, antizapadne politike na Balkanu. "Vlada u Moskvi pokušava da Srbiju tešnje veže kroz vojnu saradnju i isporuku gasa", kaže se u jednom poverljivom dokumentu o uticaju Rusije u Srbiji, prenosi ovaj magazin.

Moskovski "Komersant", pak, piše da se srpski vojnici obučavaju na dva fronta, 2a vojna neutralnost Srbije zasnovana je na otvorenoj saradnji sa Rusijom, kao i sa NATO". List ukazuje da je posle okončanja antiterorističke vežbe "Srem 2014", u kojoj su učestvovali pripadnici ruske i srpske armije, na jugu Srbije otpočela vežba "Platinasti vuk" srpske vojske i NATO. To navodi ruski list uz komentar da se Srbija zvanično pridržava vojne neutralnosti, ali da ova politika u praksi deluje „čudno“. List ukazuje i da je „poseta patrijarha Ruske pravoslavne crkve Srbiji bila redovna, ali eksperti smatraju da nije bila lišena političkog smisla“.

Izvor: B92
Foto: Tanjug


Arhiva vesti