O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Tabloidi generatori poruka mržnje
26. Decembar 2014. godine
Izvor: Tanjug Beograd -- Manji broj štampanih medija i internet portala glavni su generator poruka mržnje i netrpeljivosti u Srbiji i ne postoji adekvatan način da se tome stane na put.

To je ocena autora projekta koji je o porukama ekstremizma u medijima u Srbiji sproveo Ebart medijski arhiv.

Projekat "Znakovi na putu: Ideje i poruke ekstremizma u medijima u Srbiji" pokazao je da, suprotno štampi, elektronski mediji, a posebno televizije, ne učestvuju u "proizvodnji" ekstremističkih poruka.

Izuzetak su, kako je objašnjeno, povremeni ispadi izvan informativnog programa.

"Od avgusta do decembra bilo je više događaja koji su proizveli ekstremističke poruke u štampanim medijima, odnosno predrasude i stereotipi tinjaju sve dok se ne pojavi događaj koji izazove takve poruke i kada se sve to otrgne kontroli", istakao je osnivač medijskog arhiva Ebart Velimir Kazimir Ćurguz.

On je naveo da u širenju ekstremističkih poruka veoma učestvuju društvene mreže, a pre svega fejsbuk.

"One, same po sebi, nisu proizvođači viralnih događaja već su samo prenosioci poruka koje se pojavljuju u štampanim medijima koje neki nazivaju tabloidima, iako ja sve manje vidim razliku između tabloida i netabloida. Uticaj društvenih mreža još je ograničen, ali to ne znači da neki dramatičan događaj to ne bi mogao na dramatičan način i da promeni", rekao je Kazimir Ćurguz.

Analitičarka medija Danica Laban ukazala je na činjenicu da je najviše ekstremističkog govora bilo posle incidenta sa dronom na fudbalskoj utakmici između Srbije i Albanije, i tokom posete premijera te zemlje Edija Rame Beogradu.

"Čak su se i u opremi teksta u štampanim medijima mogle videti otvorene poruke mržnje. Veoma često je upotrebljavan pojam 'Šiptar', koji se do incidenta pojavljivao oko 11 puta mesečno, dok se posle to povećalo na 45 pojavljivanja u oktobru", rekla je Laban i navela da u takvom načinu izveštavanja prednjači dnevni list Informer.

Prema njenim rečima, štampani mediji veoma često pribegavaju zloupotrebama izjava sagovornika, "izvora bliskih istrazi", pisma čitalaca...

"Mediji zloupotrebljavaju stavove imenovanih sagovornika. Umesto da se ograde, oni jednostavno lansiraju te poruke. Većina informacija se plasira kada je izvor nezvaničan, anoniman ili navodno blizak nečemu što se uklapa u tekst. Takođe, kroz pisma čitalaca plasiraju se određene informacije koje inače redakcija ne bi smela sama da objavi", naglasila je Laban.

Iako postoji sličnost sa govorom mržnje i netrpeljivosti kojima su građani Srbije bili izloženi 90-ih godina, analitičar na projektu "Znakovi na putu" Danilo Rakić ukazuje na razliku da danas njih šire formalne i neformalne desničarske organizacije i grupe, a ne mediji bliski režimu, kao ranije.

"U tim porukama ističe se ksenofobija i neprijateljstvo prema Evropskoj uniji i ostalim zapadnim zemljama, koje navodno nameću svoj sistem vrednosti preko gej lobija i marionetske vlasti. Na udaru su pre svega oni koji zastupaju vrednosti sekularne države, građanskog društva i slučno, dok se desničarske organizacije na svojim internet prezentacijama i fejsbuk stranicama deklarišu kao pokret otpora takvoj okupaciji u borbi za tradicionalne i patrijarhalne vrednosti", objasnio je Rakić.

Zbog takvog izveštavanja medija, smatraju autori istraživanja, stvara se atmosfera u kojoj novinari pišu na taj način jer se to od njih očekuje.

"Novinari pišu tekstove sa određenim porukama koje se od njih očekuju i navodno su pozvani da brane na svoj način interese nacije, naciona i ostalog. Nije dobra situacija da novinari i mediji smatraju da se od njih očekuje takav odgovor na određene događaje. Od njih se očekuje da budu profesionalci, uzdržani, da daju pune informacije...", smatra Kazimir Ćurguz.

Prema njegovim rečima, sada ne postoje mehanizmi da se tome stane na put, zbog čega će medijska arhiva Ebart nastaviti projekat drugom fazom u kojoj će sledeće godine pokušati da ojačaju medije, nevladin sektor, a pre svega građane da mogu da reaguju na pravi način.

"To znači da ćemo pokušati da ih ojačamo da dobiju instrument da se obraćaju direktno regulatornim telima, da li je to Savet za štampu ili Radiodifuznoj agenciji, svaki put kada osete da im je povređeno lično ili kolektivno pravo, ugrožena pristojnost, civilizacijske tekovine...", rekao je on.

Kako je objasnio, preko sajta te fondacije biće omogućeno da zainteresovani skinu tekstove na koje žele da reaguju, ali i uputstvo na koji član Etičkog kodeksa novinara da se pozovu.

"Te reakcije moraju da postanu javna stvar i ne vidim drugi način. Pravosuđe treba da radi svoj posao po sili zakona. Ako neko poziva na mržnju, to je stvar tužilaštva da reaguje. Mi mozemo samo da pritiskamo da se pokrene što veći broj ljudi", rekao je Kazimir Ćurguz.

On je naveo da je potrebno da reaguju udruženja novinara jer je u njihovom interesu da novinarska profesija ne izgubi kredibilitet, ali da o tome treba da povedu računa i političari.

"Političari moraju da shvate da ugrožavanje kredibiliteta medija znači ugrožavanje opstanka društva, jer se gubi poverenje ne samo u medije, već i u demokratiju i bilo kakvu politiku, u sve. Ne vidim da bilo kojoj racionalnoj vlasti, koja želi dobro ovoj zemlji, to odgovara", zaključio je Kazimir Ćurguz.

Izvor:B92

Foto: Beta



Arhiva vesti